Prehlada, dojenje i lekovi

Pitanje pristiglo mailom:

Molim te mozes li mi reci sta se desava kada majka koja doji dobije prehladu.. sta se desava sa mlekom, podojima, detetom... i da li je ok da tada dete sisa? Najvise me interesuje koje lekove majka moze koristiti, da li se moze koristiti eferalgan, kapi za nos? Zanima me sve sta mozes reci o prhladama i lekovima u toku dojenja... naravno ako imas vremena da pojasnis ovaj problem!

PS: Blog je sjajan i puno korisnih saveta i informacija za mene i moju malu od 2 meseca i 7 dana!!

Dragana

ODGOVOR:

Draga Dragana,
Ono sto je najvaznije kada se majka razboli je da se naravno javi lekaru da bi dobila adekvatnu terapiju. Koliko ja znam dozvoljeni su preparati na bazi Paracetamola (Eferalgan je jedan od njih). Nema razloga da se prekida sa dojenjem zbog prehlade. Svaki lekar zna koje lekove moze da ti prepise u toku dojenja, da tebi pomognu a bebi ne skode. Sto se tice kapi za nos tu je situacija malo drugacija. Maltene sve kapi za nos su kontraindikovane za vreme dojenja. Ono sto mozes koristiti to su sprejevi za nos na bazi propolisa ili morske vode.
Najvaznije je da ne prestajes sa dojenjem zbog prehlade, prehlada nije smetnja dojenju.
Eto toliko nabrzinu od mene, pitaj jos nesto ako nisam bila dovoljno jasna.
Hvala na pohvali za blog.

Zaposlene mame i dojenje

Dobrom pripremom (fizičkom i psihičkom), edukacijom i razmišljanjem unaprijed, mnoge probleme možemo, ako ne baš potpuno izbeći, onda sigurno poprilično umanjiti. Jedan od velikih poslova koji očekuje svaku majku je – hranjenje deteta. Ukoliko majka još u trudnoći odluči dojiti, za to se dobro psihički pripremi, osigura podršku i dovoljno znanja, velika je vjerovatnoća da će i dojenje proteći s manje problema i neugodnih situacija. Pripremi li se unapred da će dojiti dugo, vrlo je verovatno da će sa uživanjem, nastaviti dojiti i dugo nakon što beba napuni šest mjeseci – vreme do kojeg je preporučeno isključivo dojenje. Kako se «magična» granica od godine dana, kada se većina majki vraća na posao, (može se raditi o bilo kom uzrastu deteta u kojoj je majka odlučila vratiti se na posao) približava, majka se suočava s novim problemima i nedoumicama.

Među nedoumicama oko toga gdje će i kako smestiti dete, kako će oboje podneti višesatno razdvajanje, kako će se dete uspavati i utešiti, jedno od značajnijih pitanja bit će – kako će funkcionirati dojenje?

Je li istina da će se, jednom kad se majka vrati na svoje radno mesto i počne biti odvojena od detetova života više sati dnevno (minimalno 8, a često i više), pojaviti problemi u rasporedu dojenja? Hoće li dete početi dojiti češće ili će potpuno prestati? Hoće li majci ta višesatna pauza prouzrokovati probleme? Hoće li doći do zastoja mlijeka? Na ova i još neka pitanja pokušat ću odgovoriti ovim tekstom.

«Svaka majka je zaposlena majka!» nije samo dobar slogan. To je činjenica koja pokazuje koliko sve majke imaju zajedničkog, bez obzira kakav život vode. U stvari, još od davnina, majke su radile i brinule se za decu. Nedavno su ih počeli nazivati «zaposlenim majkama» ali one mogu biti volonterke, studentkinje, zaposlene žene ili profesionalne sportistkinje.

Povratak na posao i ostavljanje deteta, bez obzira na način ishrane, teško je. Sa tog aspekta, majka koja doji i odlučna je u tome da nastavi dojiti i po povratku na posao, u izvesnoj je prednosti. Dojenje pomaže majkama da ostanu povezane s djecom, istovremeno se prilagođavajući prekidima uzrokovanima poslom izvan kuće. Čak i u situacijama kad je majka redovito odvojena od deteta zbog posla izvan kuće, povratka u školu ili bilo koje druge vankućne aktivnosti, ona i dalje može nastaviti dojiti. Kada se majka vraća na posao nakon što je dete napunilo godinu dana, nastavak dojenja nije previše problematičan. Dete u toj dobi već ima nekoliko dnevnih obroka čvrste hrane pa će «preusmeravanje» dojenja na periode kad su zajedno biti lakše. No, u situaciji kada se majka vraća na posao prije nego beba navrši šest mjeseci, majka mora donijeti odluku želi li za nju osigurati svoje mlijeko u razdoblju svoje odsutnosti. Ako želi, onda mora unapred isplanirati ili izmlazanje ili dojenje bebe u razmaku od svakih nekoliko sati, kako bi osigurala dovoljnu produkciju mleka i izbjegla prepunjenje dojki. Ukoliko izdaja mleko, morat će organizirati i hranjenje bebe dok nje nema. Zato ću ovim tekstom pokušati olakšati organizaciju upravo majkama koje se ranije vraćaju na radno mjesto.

Kada se vraćaju na posao pre nego dete napuni godinu dana, dojilje koje mogu za svoje dete izdojiti mlijeko, nalaze posebno zadovoljstvo u saznanju da mu omogućuju obrok neprocjenjive vrijednosti u vremenu u kojem su razdvojeni. Izdajala se majka ili ne, neverojatno je umirujući osjećaj kad se na kraju dana ponovno poveže s bebom dojeći u zagrljaju.

Za malo dijete, svaki je prekid ustaljenih navika i pronalazak nove rutine donekle traumatičan. Da bi to prilagođavanje bilo što jednostavnije, evo nekoliko savjeta:

- pronađite odgovarajuću osobu za dete za koju vjerujete da će vas podržati u odluci da nastavite dojiti,
- trebate odabrati i naučiti metodu izdajanja koja će vam najbolje odgovarati,
- naučite više o samom dojenju – npr. koje činjenice utiču na produkciju mleka,
- pomozite da se dete navikne da ga hrani druga osoba, a ne vi (ili otac),
- obavestite svog poslodavca unapred da ćete imati potrebu izdajati se na poslu. To će vam omogućiti da osmislite plan koji će funkcionisati i za njega i za vas. Ako poslodavac unapred sazna za velike prednosti produženog dojenja i mala prilagođavanja koje je potrebno učiniti na radnom mestu, verovatnije je da će biti sklon saradnji. Odluka o produženom dojenju od velike je prednosti za poslodavca – dojena djeca su upola manje sklona bolestima u prvoj godini života u usporedbi s djecom hranjenom adaptiranim mlijekom. Ukoliko dete ne bude često bolesno, to znači da ćete i vi manje izostajati s radnog mjesta.
- organizujte vreme i mjesto za dojenje ili izdajanje na poslu ili u školi,
- kod kuće napravite raspored kućnih obveza (kupovinu hrane, kuvanje, pranje veša, održavanje kuće…),
- dogovorite unaprijed tko je zadužen za šta, ne zaboravite i brigu za dete i dojenje,
- neka prva nedelja povratka na posao bude krataka – počnite raditi u četvrtak ili petak, a noć prije pripremite:

- dečju torbu koju ćete odneti u vrtić (ili na čuvanje) tako da ostane dodati još samo mleko

- odeću za sve

- sto za doručak

- osmislite i započnite pripreme za sutrašnji ručak/večeru

- za doručke i večere planirajte jednostavna jela

- održavajte nedeljne porodične sastanke da bi proverili kako se obitelj snalazi u novoj fazi te da se lakše otkriju i riješe problemi.

Teško je predvideti koliko će se često majka morati izdajati da bi osigurala dovoljnu količinu mleka za dete. U idealnim bi se uslovima, za vrijeme radnog vremena, trebala izdajati onoliko puta koliko bi za to vrijeme dojila. Najčešće, međutim, majka će se izdajati za vreme jutarnje, podnevne ili popodnevne pauze. Kad se planira koliko će se puta izdajati za vreme odvojenosti, treba uzeti u obzir cijelo vreme razdvojenosti, znači i vreme koje je potrebno da bi odvela dete na čuvanje i stigla na posao i nakon posla otišla po dete i stigla kući.

Budući da na raspolaganju ima ograničene količine vremena, upotreba električne pumpe kojom može izdojiti obe dojke istovremeno bila bi od velike pomoći. Istovremenim izdajanjem obe dojke, moguće je održati visok nivo prolaktina i istovremeno izdojiti mlijeko za 10-15 minuta umjesto za 20-30 minuta, koliko bi bilo potrebno za izdajanje svake dojke posebno. Istraživanja su pokazala da, kad beba navrši mesec dana, temeljnije pražnjenje dojke bolje podstiče povećanje proizvodnje mleka nego češće pražnjenje dojke. Mnoge majke uvidele su da istovremeno izdajanje obje dojke, tri puta dnevno u periodu od prvih nekoliko mjeseci (u slučaju kad se majka vraća na posao prije djetetovih navršenih šest mjeseci) osigurava dovoljno mlijeka za bebu za sljedeći dan. Preporučljivo je započeti s izdajanjem i smrzavanjem mlijeka tri do četiri nedelje prije povratka na posao. Mnogim je majkama lakše izdojiti se ujutro, otprilike sat do dva nakon prvog jutarnjeg podoja – kad su najodmornije i mogu izdojiti veću količinu mlijeka za manje vremena. Neke se majke radije izdajaju više puta tijekom dana i kombiniraju te, manje količine mlijeka. Sljedeća mogućnost je izdajati jednu dojku istovremeno dok dete doji na drugoj. Jednom kad dete počne s nadohranom, bit će potrebno i manje izdajanja.

Ukoliko majka nije u mogućnosti izdojiti dovoljno mlijeka, ima na raspolaganju nekoliko mogućnosti:
- može češće nuditi detetu dojku dok su zajedno (Neke majke učine dodatni napor i dodatno doje bebu tijekom večeri i noću, tako da beba više spava dok su odvojeni i tada treba joj manje mleka.),
- može organizovati više pauza za dojenje ili se češće izdajati dok su odvojeni,
- ukoliko se izdaja ručno ili ručnom pumpom, možda bi bilo dobro da upotrijebi automatsku duplu pumpu koja će bolje isprazniti dojku,
- može u vremenu kad su odvojeni organizirati dohranu.

Budući da će biti razdvojena od djeteta dok je na poslu, preporuka je svakoj majci da se potrudi dojiti češće kad je kod kuće – ujutro, navečer i vikendom. Dojenje je prekrasan način da se osigura harmoničan i privržen odnos s bebom. Učestalim dojenjem održat će se i dovoljna proizvodnjka mleka.

No, nije samo majka ta koja će se morati prilagoditi novonastaloj situaciji. Mnoge će bebe okrenuti svoj ritam dojenja i spavanja da bi se prilagodile činjenici da majke nema. Takva «tehnika» zove se – obrnuti ciklus dojenja. U tom će slučaju beba većinu obroka na prsima imati između 17.30 i 7 sati drugog dana. Dete počne više i češće spavati tijekom dana kad je odvojeno od majke istovremeno pojačavajući intenzitet i učestalost dojenja kad je s majkom. Ovakav ciklus hranjenja govori da je beba toliko povezana s majkom da će je čekati. Ustvari, beba će imati približno isti broj podoja kao i ranije, samo u drugo vrijeme. Ukoliko vaša beba prihvati takav ritam dojenja, bit ćete u mogućnosti manje se izdajati dok ste razdvojeni.

U svoj toj organizaciji oko povratka na posao, organizovanja čuvanja deteta, izdajanja i ostalog, vrlo je bitno da majka ne zaboravi na vlastiti odmor. Spavanje u zajedničkom krevetu jedna je od vitalnih odluka za zaposlenu majku. Posebno ako je beba u obrnutom ciklusu dojenja, majka može biti s razlogom vrlo zabrinuta hoće li se uspjeti dovoljno odmoriti kako bi narednog dana mogla normalno funkcionisati na radnom mjestu. Ako je noću beba blizu vas (budete li, na primer, delili krevet), omogućit ćete joj neograničen pristup dojci dok ćete vi imati priliku istovremeno se naspavati. U mnogim kulturama, zajedničko spavanje nije prihvatljivo. No, za porodicu u kojima se doji takav je «aranžman» često spašavajući. Istraživanja pokazuju da spavanje s bebom pojačava odnos dojenja te majčino i bebino zdravlje. Da bi noćno dojenje funkcionisalo, majka mora znati dojiti u ležećem položaju, na taj će način primijetiti da će ubrzo po podoju zaspati pored deteta te tako lakše nadoknađivati san.

U situaciji kad se majka vraća na posao nakon navršenih godinu dana djetetova života – što je u nas čest slučaj – izdajanje najvjerojatnije neće uopšte biti potrebno. S godinu dana djeca imaju već dovoljno dnevnih obroka druge hrane da lako mogu «izdržati» bez majčinog mlijeka dok majke nema. Postoji mogućnost da će se majka u prvih nekoliko dana morati malo izdajati, u slučaju da joj se grudi prepune, a da bi izbjegla mogući zastoj i eventualnu upalu (čak i mastitis). Znamo da je potrebno nekoliko dana (najčešće 2-3) da se ustali produkcija mlijeka na osnovu novih potreba (bez obzira radi li se o povećanju ili smanjenju produkcije), te u tom periodu treba obratiti pažnju da bi se komplikacije izbegle. Nakon prvotnog perioda adaptacije, dojke će bez problema proizvoditi dovoljno mleka i za često noćno dojenje i za dugačke dnevne periode odvojenosti od deteta.

Šta raditi kada bradavice bole

Dojenje ne bi smelo biti bolno – ukoliko ono ipak jest, morate pronaći razlog bola i učiniti sve da to ispravite. U većini slučajeva, puknutu kožu na bradavicama i krvave, bolne bradavice, uzrokuje loš položaj deteta na dojci ili nepravilno prihvaćanje bradavice. Dete mora biti okrenuto i licem i stomakom prema vama. Bebina brada treba biti odmah ispod bradavice i ona mora dobro otvoriti usta kako bi punim ustima prihvatila bradavicu. Osnovno je da podoj ne smijete odgađati – što češće dete doji, to će se ono ranije naučiti pravilno prihvatiti dojku i ona će se bolje prazniti.

Pored lošeg položaja, bolne bradavice mogu uzrokovati i ravne ili uvučene bradavice – ali i majke s takvim bradavicama mogu dojiti bezbolno. Upotreba duda varalica ili flašiica s cuclom može uzrokovati probleme s usvajanjem dobre tehnike dojenja. To se događa jer je način sisanja cucle i dojke potpuno različit. Iz tog razloga može se dogoditi da će dete na dojci pokušavati dojiti kao da siše cuclu i na taj način uzrokovati bol i oštećenja bradavice. Ukoliko se to dogodi, pokušajte potpuno izbjegavati cucle varalice i cucle sa flašica kako bi se dete ponovo naučilo pravilno dojiti.

Bol u bradavicama olakšava se i sprječava na više načina. Prije podoja treba se udobno smestiti i opustiti - prisjetite se trudničkih vežbi opuštanja ako ste . Nežno masirajte grudi pre podoja, možete staviti i tople obloge (topao peškir ili pelenu, istuširati grudi toplom vodom…), što će olakšati otpuštanje mleka. Ukoliko su vam grudi prepune i bradavica se napela i «izravnala», možete pred podoj izdojiti malo mleka kako bi areola omekšala, mleko krenulo i bradavica se «podmazala».

Ukoliko osjećate bol u bradavici, pokušajte je ublažiti masažom s kockicom leda umotanom u tkaninu. Može vam pomoći i da na početku podoja prvo detetu ponudite zdraviju dojku kako bi potaklo otpuštanje mleka, a zatim bebu preselite na bolnu stranu, čime ćete olakšati osjećaj boli. Uvek provjerite je li beba dobro namještena i je li dobro prihvatila bradavicu.

Probajte razne položaje dojenja. Ukoliko u nekom položaju osećate bol, nežno odvojite dete od bradavice umetanjem čistog prsta u ugao detetovih usana ili lagano pritisnite dojku kako bi se prekinuo vakuum pa promijenite položaj.

Nakon podoja provjerite ima li na bradavicama tragova dojenja koji upućuju na moguće probleme. Izdojite nekoliko kapi mlijeka i razmažite po bradavici. Ostavite otvoren grudnjak nekoliko minuta kako bi se bradavice osušile na vazduhu. Održavajte bradavice suvim i često mijenjajte uloške u grudnjaku kako bi sprečili izloženost bradavica vlazi. Upotrebite posebne plastične školjke koje omogućuju cirkulaciju vazduha oko bradavica, istovremeno sprečavajući trljanje odeće o njih. Izbjegavajte upotrebu svega što isušuje bradavice ili može oštetiti kožu na njima (npr. metilne alkohole, sapune, šampone, grube peškire i sunđere, četkice bilo koje vrste itd.), nošenje neadekvatnih (sintetičnih i/ili uskih) grudnjaka i uložaka za grudnjak s plastičnom folijom, agresivnih pumpiza za izmlazanje. Ukoliko simptomi potraju, obavezno potražite pomoć lekara.

U slučaju da je koža na bradavicama pukla, pročitajte preporuke za bolne bradavice i nastavite dojiti posvećujući dodatnu pažnju pravilnom položaju deteta i omogućite vazduhu da cirkuliše oko bradavica. Ako u toku dojenja iz rane na bradavici krene krv, to bebi neće smetati – slobodno nastavite dojiti. Ukoliko je zaceljivanje sporo ili vam je potrebna pomoć zbog bola, potražite pomoć lekara.

Bol zbog ravnih bradavica može biti i posledica prepunjenja dojke. Kako bi izbjegli prepunjenje dojke, često dojite od samog rođenja, nemojte ograničavati podoje i pazite da se dojke prazne do kraja.

Novorođenčad koja je dojena na zahtjev, obično nema velike razmake između dva hranjenja.

Ukoliko ipak dođe do prepunjenja, potpuno skinite grudnjak pred podoj, nemojte detetu davati nikakve druge tečnosti, nudite ga češće i u kraćim vremenskim razdobljima pa ga probudite da bi dojilo ako su vam grudi pune i osjećate se nelagodno. Upotrijebite tople obloge na grudima i izdojite malo mleka pre dojenja ako dete ima problema s prihvaćanjem bradavice i dojenjem. Za vreme podoja lagano masirajte dojku, a u slučaju potrebe, nakon podoja se možete još malo izdojiti kako bi smanjili pritisak (nemojte izdajati «do kraja» jer ćete na taj način podstaknuti dodatnu proizvodnju mleka). Nakon podoja možete upotrijebiti i hladne obloge kako bi smanjili neprijatan osećaj. Za obloge možete upotrijebiti i listove svežeg kupusa. U slučaju da vam je bol neizdrživ – potražite pomoć liječnika. Kako dete raste, dojke će se uspešnije prilagođavati i većim razmacima među podojima.

Kao ni dojenje ni upotreba pumpe za izmlazanje ne sme boleti. Možda ćete u početku morati malo eksperimentirati i s položajima i s vrstama pumpica, dok ne pronađete položaj i tehniku izdajanja koja vam najbolje odgovara. Odvajanje deteta od dojke morate obavljati vrlo pažljivo. Mnoge majke primjećuju da će se dete samo odvojiti od dojke kad se zasiti. U slučaju da morate sami odvojiti dete, učinite to pažljivo. Ugurajte čisti prst u kut djetetovih usana i prekinite vakuum laganim pritiskom na detetovu donju vilicu. Možete pokušati i pritiskom na dojku u blizini detetovih usana.

Ako vam se dogodi začepljenje mlečnih kanalića, vrlo je bitno da što hitnije počnete delovati. Čestim podojima pokušajte dojku održavati što praznijom. U toku podoja, na bolno područje stavite tople obloge te nežno, ali čvrsto, masirajte čvorić prema bradavici. Prvo ponudite bolnu dojku, dok dete jako vuče, kasnije prijeđite na onu manje bolnu. Često mijenjajte položaje dojenja kako bi se dojka što bolje ispraznila, a nakon podoja se još i ručno izdojite ukoliko je potrebno. Nakon dojenja možete upotrijebiti hladne obloge koji će pomoći da se smanji bol. Preporučljivo je što češće dojiti, odmarati se i uzimati dovoljno tečnosti.

Ukoliko vam ne uspeva smanjiti ili ukloniti čvoriće, imate povišenu temperaturu, drhtavicu i loše se osjećate u toku 24 sata, a u slijedećih 24 sata stanje se ne počne poboljšavati, svakako potražite pomoć lekara. Moguće je da se radi o mastitisu.

Ukoliko nakon nekog vremena pravilnog i ugodnog dojenja osjetite iznenadnu bol u bradavicama ili duboku bol u dojkama, moguće je da imate gljivičnu infekciju. Potrebno je što pre potražiti pomoć lekara, započeti s lečenjem infekcije i u isto vreme lečiti i dete (iako ono možda i nema izražene simptome). Za vrijeme lečenja možete slobodno dojiti, pokušajte izbjegavati upotrebu uložaka za grudnjak, trudite se da vam bradavice budu što suvlje i nikako ih nemojte mazati svojim mlijekom jer ono pospješuje razvoj gljivica.

Naravno nemojte koristiti bilo koji preparat za lečenje svojih doji na svoju ruku bez konsultacije sa lekarom.

Nega grudi u toku laktacije

Za vreme laktacije se ne preporučuje pranje bradavica sapunom i sličnim preparatima. Upotreba sapuna može uzrokovati sušenje kože na bradavicama i njihovo pucanje. Preporučuje se kupanje jednom dnevno, nepotrebno je bradavice prati pri svakom hranjenju (ni prije ni nakon dojenja).

Prije dojenja, dojku se može lagano masirati, što će potpomoći stimulaciji refleksa otpuštanja mlijeka. Nakon svakog hranjenja, lagano istiskivanje nekoliko kapi mlijeka i premazivanje bradavice i sušenje na vazduhu, pomoći će zaštiti kože i bržem zarastanju ranica uzrokovanih lošim položajem deteta na dojci. Bradavice možete osušiti i laganim tapkanjem mekanim peškirom.

Upotreba krema za bradavice nije preporučljiva. Ukoliko vam je koža na bradavicama posebno sha ili tanka i osjetljiva, možete upotrijebiti Purelan kremu na bazi čistog lanolina. Taj preparat preporučuje La Leche League International, kao jedino sredstvo za mazanje bradavica koje prije podoja nije potrebno isprati s dojke, a možete ga upotrebiti i preventivno - kako bi osigurali dobru elastičnost kože.

Izmlazanje, bilo ručno ili pomoću pumpe nikad ne bi trebalo biti bolno i ne bi trebalo uzrokovati rane na bradavicama. U slučaju da se prilikom izmlazanja oseća bol ili se bradavica ošteti, treba provjeriti položaj, smanjiti pritisak na dojke i prilagođavati pritisak i položaj dok bol ne prestane.

Za vrijeme dok su dojke u laktaciji, bilo bi dobro da žena nosi dovoljno čvrst pamučni grudnjak (običan ili namjenski za dojenje) koji će pružiti dobru potporu, a istovremeno neće biti neudoban i stiskati (najbolje da je bez žice). Otprilike trećeg ili četvrtog dana od rođenja vašeg djeteta, vaše će mlijeko preći iz kolostruma u zrelo mleko i vaše će grudi, do sada mekane, postati čvrste, pune. U slučaju da u toku podoja ili između njih iz grudi curi mleko, mogu se koristiti ulošci za grudnjak (blazinice), bilo jednokratni ili pamučni, perivi. Bitno je obratiti pažnju na često menjanje mokrih/vlažnih uložaka, zbog mogućnosti razvoja gljivičnih infekcija. Iz istih razloga, ne preporučuje se korištenje uložaka s plastičnom zaštitnom folijom.

Umerenim vježbanjem ojačat ćete i oblikovati grudne mišiće što će pomoći grudima da zadrže svoj oblik. Uslijed utjecaja godina, gravitacije i trudnoće, grudi teže da se obese i spuste. Sama laktacija ne uzrokuje promjene u izgledu grudi.

Uvucene i ravne bradavice

U toku trudnoće nije potrebna nikakva posebna nega grudi i bradavica u svrhu pripreme za dojenje. Preporučljivo je u trudnoći kupiti čvrst, pamučni grudnjak koji pruža dobar oslonac i dovoljno mjesta te paziti da ga na vrijeme zamijenite većim kako grudi budu rasle. Dojke je dovoljno prati čistom toplom (ne prevrućom) vodom te ih osušiti laganim tapkanjem mekanim pamučnim peškirom. Možete ih nakratko ostaviti da se suše na vazduhu. Sapuni, losioni i alkohol nisu potrebni, a mogu uzrokovati smetnje i zato ih ne bi trebalo upotrebljavati.

«Očvršćivanje» bradavica trljanjem grubim peškirom koje je ranije bilopraksa više se ne preporučuje. Pokazalo se da se na taj način može sa bradavica ukloniti zaštitna supstanca koja se na njima luči tokom i nakon trudnoće, a mogu se i podstaknuti i kontrakcije maternice. Umesto toga, bilo bi dobro nežno masirati grudi. To vam može pomoći kasnijem lakšem «rukovanju» grudima, a može se pokazati i korisnim ukoliko se budete trebali izmlazati. Zatražite od svog ginekologa da vam, u toku trudnoće, pregleda grudi i bradavice.

Najčešće nepravilnosti dojke su ravna i uvučena bradavica koje (ponekad) detetu mogu otežati početak dojenja i pravilno prihvaćanje dojke.

Kako da razlikujete ravne od uvučenih bradavica:

Ravne bradavice neće se ispupčiti pri podražaju ili hladnoći.

Uvučene bradavice će se još više uvući ako se okolina bradavice pritisne. Uvučenost bradavice uzrokuju vlaknaste tetive koje povezuju bradavicu s tkivom koje se nalazi ispod nje. U mnogim će se slučajevima tetive opustiti uslijed hormonalnih promjena u trudnoći te će se bradavice ispupčiti. U nekim slučajevima, može pomoći ako žena u toku poslednjeg meseca trudnoće danju u grudnjaku nosi posebne plastične «školjke» koje pomažu izvlačenju bradavice. Ako želite, možete lagano izvući bradavice i nježno ih zasukati između palca i kažiprsta – čvrsto, ali tako da vas ne zaboli. Ispupčenu će bradavicu dijete lakše prihvatiti. No, čak i žene s uvučenim bradavicama mogu normalno dojiti. Da bi se bradavica izvukla za podoj, jednom kad se dijete rodi, možete upotrijebiti pumpu za izmlazanje neposredno prije nego dijete stavite na dojku. Moguće je da će iskrsnuti nešto više problema s postavljanjem djeteta na dojku i njegovim pravilnim prihvaćanjem bradavice, ali mnoge uvučene bradavice se nakon nekog vremena dojenja same ispupče.

Odoh na odmor

Vidimo se za par dana mozda neki vise. Vreme je da ova mama ode malo do mora.

Pitanje pristiglo mail-om (duzina podoja)

Draga Tea,

jako mi se dopada tvoj blog i uopste forum mi je mnogo puta pomogao, ali posto si ti strucnjak za dojenje i s' obzirom da sam procitala da je po tebi, normalno dojenje oko 20-25 minuta, zabrinula sam se jer moja beba retko kad sisa duze od 10 min.
Kada je bila sasvim mala to je trajalo max. 5 minuta ali s'obzirom da je fino napredovala (preko 1 kg u I mesecu nisam se ni brinula)Dunja sada ima 4 i po meseci i i dalje ne sisa duze od 10, nekada to traje i manje. Sisa na 2-3 sata i uvek joj, vodjena tvojim savetima, dajem istu siku ukoliko je to krace mada retko kad trazi na manje od 2. Da li ipak treba da joj nudim ponovo istu? I kako da znam da je uzela zadnje mleko pa da
predjem na novu siku u istom podoju?

Takodje, uzasno sam pocela da se plasim i da se nerviram jer je u poslednjih nekoliko nedelja jako nervozna dok sisa i cesto place posle svakih 20-ak sekundi sisanja. Naravno da sam se odmah uplasila da nemam mleka, medjutim, hvala bogu, kada ja stisnem ide sasvim fino. Tako ona nervozira i sizi i ja sam konstantno u frci da ce mi ostati gladna posto je ja onda podignem ona podrigne i nece dalje da nastavi a jako cesto mi i bljucka, bas dosta. pomislim da vise bljucne nego sto pojede.
e, da.. i budi se nocu na najvise 3 sata. Mislim, nije mi to samo problem zbog mog nespavanja, nego smatram da bi i njoj bilo bolje da duze spava bez prestanka.

Razmisljam da zbog svega toga krenem sa nemlecnom dohranom vec od 5. meseca.
Sta ti mislis o tome?

To su ti moji problemi sa dojenjem. Moram da napomenem da sam stvarno uzivala u dojenju (nadam se da cu i dalje), ali pocinje da me hvata frka da nesto nije u redu i da je gladna i hocu da joj pomognem i da joj olaksam.

Izvini ako sam postavila mnogo pitanja, ali ako imas neki savet za nas,javni nam.
Unapred ti se zahvaljujemo od srca.

Odgovor:

Sto se tice duzine podoja on naravno varira u zavisnosti od staristi bebe, kolicine mleka u dojkama, trenutnog stanja tj da li je beba gladna ili zedna itd. Ovo vreme od 20-25 minuta se odnosi na nekli prosecan podoj. Posto si zadovoljna kako napreduje tvoja beba to samo znaci da je njoj stvarno dovoljno tih 10 minuta dojenja po obroku. Koliko ja vidim ti to radis potpuno pravilno. Znaci samo ukoliko je vremenski razmak izmedju podoja mali onda joj ponudi istu dojku ali ako je duzi od dva sata nema potrebe.

Sto se tice toga kako da znas da li je uzela zadnje mleko ni to nije mnogo komplikovano. Ukoliko si joj zbog kratkog vremenskog intervala izmedju dva podoja ponudila istu siku kao prvu u toku sledeceg podoja, kada osetis da se unervozila i da hoce jos da sisa a izvukla je ono sto je ostalo u toj siki ti joj daj drugu koja je puna. Malo ce da se buni dok ne vidi da je ta druga puna mleka i lepo ce da se smiri i da nastavi da sisa.

Zasto je nervozna... tu se sve svodi na ono mpzda ovo mozda ono. Mozda je muce zubici, mozda joj je vruce, smeta joj buka ili guzva, mozda ti je poceo ciklus (tada se malo mleko promeni zbog hormona), jela si mnogo necega sto je malo uticalo na ukus i sastav mleka ... Ukoliko mislis da ti se smanjila kolicina mleka ti joj nudi obe dojke za vreme jednog podoja da bi obe bile stimulisane vise nego do sada. Izmlazaj se posle podoja... Posto kazes da je posle podoja podignes i ona podrigne ali nece da nastavi sa sisanjem to treba tebi da bude znak da joj je bilo dovoljno. Nemoj da se brines ako je gladna ili zedna trazice ubrzo. Nista nema od toga da je teras na silu da jos sisa kada nece a ni od toga da se nerviras jer se onda i ona unervozi jer je to normalno da deca prate svaki nas pokret i povisen ton pa se i sama unervoze. Jednostavno smatraju ako se mama nervira ili plasio da ima razlog za to io da i ona trebaju da se osecaju tako.

Znaci nemoj da se nerviras. Beba ti je vec velika. Sto se tice dohrane kao sto znas nema potrebe za cvrstom hranom do navrsenih 6 meseci. Naravno to nemora da bude striktno pravilo. Slobodno ako zelis mozes da pocnes sa 5 meseci da joj polako postepeno uvodis cvrstu hranu. Nemoj da zuris vec pravi razmak od 5 dana za uvodjenje nove hrane, da bi se eventualna losa reakcija lakse primetila i da ne bi bilo zabune od cega je. Neznam da li sam lepo objasnila. Znaci das nesto novo da jede i sledecih 5 dana nista drugio ne uvodis. Tek petog ili sestog dana kreces sa jos necim novim.

Koliko je do sada napredovala?

Tea

Podvezivanje grudi

Pitanje pristiglo mailom:
Hvala vam na savetu, samo mi niste odgovorili u vezi podvezivanja grudi, kako se to radi i dali vi to smatrate pravilnom metodom?

Odgovor:
Evo,

po meni najpravilnije je, ako je dete spremno za prestanak dojenja, postepeno mu smanjivati broj obroka tako da se telo postepeno privikne na to da manje mleka proizvodi. Podvezivanje moze da se radi ako vi to zelite. Pored toga uz to da se smanjuje broj obroka potrebno je posle podoja da se grudi stegnu sa necim prikladnim kao sto je npr siroki zavoj koji se obmota preko dojki oko tela. Na taj nacin se fizicki sprecava punjenje mlecnih celija mlekom. Naravno koji god metod da upotrebite mleko nece nestati preko noci vec ce biti potrebno da prodju dani. Potrebno je naravno paziti da nedodje do prepunjenosti dojki.

Ni vi meni niste rekli koliko cesto dojite dete i koliko traju podoji?
Ako smem da pitam koji je razlog zbog kojeg zelite da prekinete sa dojenjem?

Tea

Prekid dojenja

Pitanje pristiglo mailom:
Molim vas ako biste mi mogli reci kako da prekinem dojenje 11mesecnog deteta i samim tim i zaustavim mleko koje nadolazi,citala sam za neke tablete ali neznam da to nije stetno i sta mislite o podvezivanju grudi unapred hvala.

Odgovor:
Pozdrav,
hvala na pitanju. To je jedna od tema o kojoj cu pisati. Kod prekidanja dojenja vazne su dve stvari:

1. da je dete spremno za prekid i sa emocionalne strane a i da mu je vec uvedena raznovrsna cvrsta hrana da bi imalo dovoljno minerala vitamina i ostalih stvari koje su potrebne za pravilan rast i razvoj
2. da se pazi na eventualnu pojavu mastitisa

Tablete postoje i zene ih koriste za prekid proizvodnje mleka. Ja licno ih nisam koristila jer sam sa dojenjem prekidala POSTEPENO. To je jako vazno i zbog stresa koji prekid dojenja moze imati na dete ali i zbog postepenog smanjenja proizvodnje mleka. Citala sam da se dosta zena zalilo na nuspojave tih lekova.

Smanjite broj podoja i vreme koliko podoj traje. Budite strpljivi i samo polako. Ako zurite naglo ce vam se napuniti grudi jer nece biti spremne da smanje proizvodnju. Ukoliko primetite da se stvaraju grudvice cvorici u grudima lagano izmuzite samo toliko mleka koliko je potrebno da napetost popusti.


Slobodno mi se javite za bilo koje dodatno pitanje.

Koliko cesto dojite dete?
Koliko traju podoji?
Od toga zavisi da li cete lako ili malo teze zaustaviti mleko.

Vazno je ne prekidati naglo dojenje vec POSTEPENO danima smanjivati dojenje da se telo navikne.

Pozdrav Tea

Dva najcesca problema koja sam primetila (nemam mleka i drugi prepune dojke)

Ono sto sam do sada primetila je bas to. Zene se ili zale da nemaju mleka odnosno da su ga imale pa da je odjednom prestalo ili druga krajnost da im je mleko naglo nadoslo i da su im dojke pune i tvrde i da ih bole.
Posto se radi o dva potpuno razlicita problema moracu da se posvetim svakom od njih posebno.

Za pocetak kada "nema mleka"

Prvi period kada "nema mleka" je prvih par dana u porodilistu. Nije tacno da mleka nema. Mleka ima i ono se u prvih par dana zove kolostrum. Kolostrum je gust, zute je boje i masan. Idealan je za bebu i ima ga u dovoljnoj kolicini, bas onoliko koliko je tek rodjenoj bebi potrebno. U kolostrumu se nalazi takozvana prva vakcina za dete. Kolostrum je pun antitela iz maminog organizma koja pomazu bebi da se sretne sa spoljnim svetom i da se brani od raznih manje ili vise stetnih stvari iz njene okoline. Dovoljno je da mama bebu stavlja cesto na grudi da sisa i da na taj nacin stimulise svoje telo da pocne sa proizvodnjom mlekca za bebu. U tih prvih par dana i beba uci veoma vaznu stvar a to je kako da pravilno uhvati maminu bradavicu a zatim i da vuce mleko iz nje. Bebe to uglavnom rade instinktivno ali to ne znaci da im nije potrebno malo asistencije od strane mame ili babice koja ce pomoci da dete lepo uhvati bradavicu i sto veci deo areole (tamnog dela oko bradavice). Cesto stavljanje bebe na dojku i pustanje da sisa onoliko dugo koliko zeli ce stimulisati telo da proizvodi mleko i mleko ce se pojaviti.
Sledeci period, ili bolje receno periodi, kada mame kazu da nemaju vise mleka se desavaju u vreme naglog skoka u razvoju svake bebe. Prvi takav skok se desava negde kada je dete staro dve do tri nedelje. Sledeci je sa sest nedelja starosti pa negde oko navrsenog treceg meseca i sa sest meseci.
Ove skokove je lako primetiti jer dete koje je pre toga imalo na neki nacin redovne obroke ponovo iz cista mira pocinje da bude razdrazljivo, placljivo i trazi cesce podoje koji isto tako traju duze nego obicno. Razlog ovako cescim i duzim podojima je to sto se na taj nacin ponovo uspostavlja potraznja i ponuda. Detetu je potrebno vise mleka i ono stimulise organizam da poveca proizvodnju. Mleko vam nece nadoci istog dana kada beba pocne da trazi vise mleka. Potrebno je da prodje dan dva stimulisanja da telo adekvatno odreaguje na stimulans. U toku ova dva dana dojke ce vam izgledati stalno prazne ali nemojte da se obeshrabrite. Normalno se hranite unosite onoliko tecnosti koliko vam organizam trazi i mleko ce se pojaviti. Mamino samopouzdanje je zlata vrednio u ovakvoj situaciji.
Sta jos moze da utice na to da mleko "nestane". Davanje tecnosti bebi koja se doji, koriscenje cucli varalica, koriscenje flasica.
Beba koja se iskljucivo doji nema potrebu za dodatnom tecnoscu ni po najvecim vrucinama. Negde sam nekada procitala sledece: Zamislite majku koja zivi negde u Africi ili u Australiji u delovima zemlje sa velikim vrucinama kako doji svoje dete, a onda ga jos i poji sa vodom. Potpuno nepotrebno. Mleko u sebi ima dovoljno vode na samom pocetku podoja tako da zadovolji sve bebine potrebe za vodom.
Koriscenje cucli varalica nije preporucljivo jer se na taj nacin sprecava da beba stimulise dovoljno grudi da proizvode mleko. Posto dojke nisu stimulisane organizam pocinje da smanjuje kolicinu mleka. Jednostavno ako se zna da je kod dojenja jako vazan princip ponude i potraznje. Smanjena potraznja rezultira smanjenjem ponude.
Ista je situacija i sa flasicama. Nema stimulacije dojki.

Kako znati da li je beba dobila dovoljno zadnjeg (masnijeg) mleka?

Svaka beba koja sisa onoliko dugo koliko ona zeli, a podoj bi trebao da traje u proseku oko 20-25 minuta, i sama pusti dojku i ne zeli vise da nastavi je povukla i zadnje (masnije) mleko iz dojke. Posle takvog obroka beba ce bisti sita. Ukoliko se desi da je beba iz nekog razloga nervozna u toku sisanja ili je nesto prekine u toku podoja i ne zeli da nastavi sa obrokom, a podoj je trajao kratko, moze se desiti da vam ponovo nakon kratkog vremena trazi da sisa. U tom slucaju ako nije proslo duze od 2-3 sata od predhodnog podoja ponudite joj istu dojku koju je sisala u toku poslednjeg obroka. Na taj nacin ce beba povuci i kaloricno mleko koje jojk je ostalo od poslednjeg podoja. Tek kada je beba dobila i zadnje mleko kod narednog podoja krenite sa drugom dojkom. Na taj nacin beba ce biti sita.
Mlade mame obicno grese pa bebi pri svakom narednom podoju daju drugu dojku tako da beba posisa prednje mleko koje joj sluzi da utoli zedj i ostaje gladna. Na taj nacin se vrte u krug. Beba sisa 5 minuta i odustane od sisanja mama joj ponovo da da sisa posle pola sata i beba opet ovog puta iz druge dojke izvuce prvo mleko i ostane gladna.

Dve vrste maminog mleka ili kako se mleko menja u toku podoja...

Bebe znaju sta im je potrebno. Kao i odrasli i one znaju da treba da se zadovolji zed pre nego sto se prede na jacu hranu. Mleko koje beba dobija na pocetku podoja (prednje mleko) ima mnogo vise vode i laktoze (mlecnog secera). Mleko dobija sve veci procenat masti kako podoj odmice (zadnje mleko). Ako bebu odvojite od dojke pre nego sto ona sama spontano prekine da sisa, onda ona nece dobiti dovoljno ovog masnijeg mleka. Ako joj ponudite drugu dojku pre nego sto beba zeli da prekine sa prvom, onda dobija po drugi put prvo mleko. Ova neravnoteza u ishrani moze dovesti do umora, nezadovoljstva bebe koje je propraceno bolom, grcevima u stomaku i gasovima.
Uvek dozvolite bebi da prekine sa sisanjem kada njoj to odgovara.

Koliki je kapacitet stomaka tek rodjene bebe?

Kada mame cuju da se kolicina kolostruma (prvog mleka koje se stvara u grudima) meri kasicicama pre nego mililitrima, cesto se cude da li ta kolicina moze stvarno da bude dovoljna njihovoj bebi. Kratak odgovor bi bio da je kolostrum jedina i najzdravija hrana koja je njenoj bebi potrebna.
Evo i objasjenja:
Kapacitet stomaka bebe stare 1 dan je oko 5-7 ml, ili velicine klikera. Naucnici su otkrili da se zeludac bebe stare tek 1 dan nema sposobnost da se prosiri da bi primio u sebe vecu kolicinu hrane. Posto su zidovi stomaka neelasticni visak mleka koji se bebi da bude vracen nazad bljuckanjem. Mamin kolostrum je sasvim dovoljna kolicina za bebin prve obroke.
Vec 3. dana kapacitet bebinog stomaka je narastao i moze da primi 0.75-1 oz, odnosno velicine je malo veceg klikera. Cesti kraci podoji osiguravaju da vasa beba dobija svo mleko koje joj je potrebno.
Oko 7. dana kapacitet tek rodjene bebe je oko 1.5-2 oz odnosno velicine ping pong loptice. Kontinuirano hranjenje vase bebe ce osigurati da vasa beba dobije svo mleko koje joj treba i da ce vasa proizvodnja mleka zadovoljiti njene potrebe.

Kako mogu da budem sigurna da ce moje telo stvoriti dovoljno mleka?

Princip ponude i potraznje Kada beba sisa, ona na taj nacin salje informaciju vasem mozgu koliko joj je mleka potrebno. Ako je danas vise gladna nego juce, ona ce i vise sisati. Kao odgovor na povecano sisanje, vas mozak salje vise hormona koji luci mleko. To je sistem ponude i potraznje. Ako je beba odvojena od vas ili ako nema dobar polozaj ona ne moze da stimulise proizvodnju mleka u kolicini koja joj je potrebna. Ako je stomak vase bebe prepun drugih tecnosti, onda ona nece sisati tako energicno i time ce se proizvodnja mleka smanjiti. Ako bebi date cuclu, posebno u prvim danima, ona ce mozda prestati da stimulise vasu dojku dovoljno.

Majcino mleko sadrzi supstancu koja se zove inhibitor. Ako u dojci ima mleka, onda inhibitor salje poruku vasem telu da smanji proizvodnju mleka. Ukoliko beba ne posisa mleko, inhibitor je tu da zaustavi dalju proizvodnju. Znaci, proizvodnja (lucenje) mleka se smanjuje zbog smanjene potrosnje i zaustavljanja mleka u dojki, a ne zbog uklanjanja mleka sisanjem bebe ili izmlazanjem dojki. Mnoge zene misle da njihovo telo ne moze da proizvede dovoljno mleka, sto im cak govore i neki zdravstveni radnici, ali to je greska. U stvari zena moze da proizvede mnogo vise mleka nego sto je bebi potrebno.

Telo svake zene je formirano tako da moze da hrani blizance, tako da ishrana samo jednog deteta nije nikakav problem, ukoliko se uskladite sa zahtevima vase bebe. Ako beba zeli da sisa cesto, onda ona nareduje sistemu za lucenje mleka da poveca proizvodnju; kroz nekoliko dana njeni zahtevi ce biti ispunjeni. Davanje druge hrane ili tecnosti ometa jasne poruke koje beba salje telu svoje majke.

Znaci sto cesce i vise beba stimulise vase grudi vise ce se i mleka stvarati za vasu bebu.

Kako beba stimulise stavaranje mleka?

Beba daje znake da je gladna mnogo pre nego sto pocne da place: okrece glavu, otvara usta, plazi jezik i bali. Kada ste zajedno sa bebom brzo naucite da prepoznajete ove znake. Tako mozete da ponudite bebi da sisa i pre nego sto ona pocne da place. Beba bolje sisa ako nije uznemirena pre obroka. Svaka beba se rada sa refleksima koji joj omogucavaju da sisa. Mozete da primetite da beba radi sledece:

1. Beba instinktivno vrti glavom trazeci majcinu dojku.

2. Majka daje detetu dojku da sisa i drzi dete uz sebe. Kada beba dodirne bradavicu, otvara jako usta i zahvata vise od same areole (tamnije oblasti oko bradavice). Jezik drzi dole, tako da on dode ispod dojke. Donja usna se izvija prema vani a brada pritiska dojku. Vrh bradavice dodiru-je nepce, to stimulise bebu da pocne da sisa.

3. Sisanje je kao talas. Jezik i donja usna bebe pritiskaju areolu (tamniju oblast) iza bradavice. Pokretima jezika beba pri­tiska dojku na nepce, na ovaj nacin se istiskuje mleko. Kada beba sisa nervi u areoli salju signale u mozak majke i tada se oslobadaju dva hormona koja su neophodna za dojenje, koji kroz krv dolaze u dojku. Prvi hormon (koji se zove prolaktin) stimulise dojku da luci mleko. Drugi hormon (koji se zove oksitocin) omogucava mleku da tece . Beba ne sisa u kontinuitetu. U pocetku sisa brzo, nekoliko puta dok ne potece mleko. Posle toga sisanje postaje dugo i ritmicno, sa pauzama. Ponekad majka greskom pomisli da se beba zasitila kada napravi pauzu, a te pauze u stvari znace da mleko tece i da se dojenje odvija kako treba. Uvek dopustite bebi da sama odiuci kada joj je dosta. Naravno da ponekad podoj mora da se prekine. Tada stavite svoj mali prst bebi u usta i nezno je odvojite od dojke da vam ne povredi bradavicu.

4. Kada mleko potece iz dojke neke zene mogu osetiti blago peckanje. To se naziva refleks oksitocina ili refleks ispustanja mleka.

5. Sada mozete videti zbog cega oblik bradavice nije bitan. Ono sto je bitno je da beba ustima zahvati veci deo dojke, ne samo bradavicu. Na taj nacin beba stimulise nerve koji aktiviraju hormone i istiskuje mleko koje se sakuplja ispod areole. Dobar polozaj bebe omogucava tspravno dojenje.

Kako bebu pravilno postaviti da sisa?

Sedite ili lezite tamo gde vam je najudobnije.

1. Telo i glava vase bebe treba da budu u pravoj liniji. Bez obzira da li bebu drzite sa strane ili uspravno ona uvek treba da bude licem i telom okrenuta ka vama. Beba ne moze da sisa ili guta lepo ako joj je glava okrenuta na stranu ili ako drzi ruku ispred lica.

2. Lice vase bebe treba da bude okrenuto ka vasoj dojci, a nos treba da joj bude u ravni sa bradavicom. Na taj nacin beba moze da obuhvati veci deo dojke (areolu) okolo bradavice. Kada beba dodirne usnama bradavicu ona instinktivno otvara usta. Beba treba da obuhvati areolu vise odozdo nego odozdo.

3. Drzite vasu bebu blizu vaseg tela, tako da ona moze slobodno da zahvati dojku. Uvek prinesite bebu dojci, a ne dojku bebi. Nemojte se povijati u napred jer to moze izazvati bolove u ledjima.

4. Ako je beba tek rodena onda joj pridrzavajte celo telo, a ne samo glavu i ramena. To joj omogucava da ostane blizu, ali i da istovremeno slobodno pomera vrat i glavu.

5. Ako mislite da treba da pridrzite grudi, obuhvatite dojku sa donje strane slobodnom rukom. Uradite to celom rukom a ne samo sa dva prsta (ne drzite prste kao makaze), jer na taj nacin mozete izvuci dojku bebi iz usta i pokvariti dobro pripajanje. Mnoge zene to rade jer misle da beba ne moze slobod­no da dise dok sisa. Medutim priroda se pobrinula da se nozdrve bebe usmeravaju na stranu da bi ona mogla siobodno da dise dok sisa. Beba moze da izgleda kao da je zgnjecena ispod dojke, ali to je dobro. Sve dok moze slobodno da pomera glavu beba ce sama naci polozaj koji joj najvise odgovara da slobodno dise.

Tri osnovna pravila za uspesno dojenje:

1. Pravilno postavljanje bebe na dojku (dojenje ne izaziva bol)
2. Princip ponude i potraznje (omogucite bebi da sisa onoliko cesto koliko ona to zeli i onoliko dugo koliko hoce)
3. Samopouzdanje (Budite uvereni da mozete podariti bebi onoliko mleka koliko joj je potrebno)

Dojenje posle carskog reza

Jednostavan odgovor bi bio: Isto kao i posle vaginalnog porodjaja. I to bi bila istina. Postoji samo jedna razlika a to je bolovi zbog isecenog stomaka koje mama mora da prevazidje. Proces koji se odigrava u organizmu zene je potpuno isti. Po vadjenu posteljice dolazi do rada hormona koji podsticu organizam da pocne sa proizvodnjom mleka za tek rodjenu bebu.

Ja licno nisam bila u prilici da svoju decu rodim normalnim putem vec sam sva tri puta prosla kroz operaciju. Posto sam bila u programu baby friendly bebu su mi doneli par sati po budjenju od anestezije. Sestra je sacekala da se okrenem na stranu koliko sam bila u stanju zbog dosta jakog bola u donjem delu stomaka. Kada sam se ja udobno namestila spustila mi je bebu uz moj stomak i primakla je do dojke. Pomogla mi je da beba lepo uhvati dojku i to je bilo to. Posle toga su mi bebu donosili po potrebi da sisa.

Tako je izgledalo moje prvo dojenje. Negde treceg – cetvrtog dana posle operacije mleko je naglo pocelo da nadolazi, a takav je slucaj i sa ostalim mamama koje su se porodile bez CR, i tada sam bila u obavezi da izmlazam visak mleka da ne bi doslo do prepunjenosti dojki ili jos tezeg mastitisa. Svo mleko koje smo mi mame izmlazale smo skupljale u metalne posude (sholje) i predavale smo ga sestrama koje su ga skupljale za hranjenje beba koje iz nekog razloga nisu donosene u sobu kao i za nocne podoje jer smo u bolnici bile postedjene hranjenja beba da bi se lakse i brze oporavljale. Bebe su nam donosile i ostavljale ih sa nama u sobi tek kada bi i mama i beba bile spremne za to. Naravno posle toga mama odlazi kuci sa bebom i nastavlja da doji kao i svaka druga mama.

Sa drugom i trecom bebom mi je vec sve bilo poznato pogotovo greske koje mogu da se naprave.

Vazna napomena je da sve mame koje doje u lezecem polozaju moraju da znaju da stave bebu u pravi polozaj. NIKADA se mama ne primice bebinim ustima kada doji u lezecem polozaju vec se BEBA privuce na grudi. Ako se mama izvija unapred da doji bebu imace bolove u ledjima. Tesko je opustiti se i ceo proces dojenja predstavlja veliki napor. Ovo je najcesca greska mama koje doje u lezecem polozaju, sto je slucaj sa caricama.

Kako beba stimulise stavaranje mleka?

Beba daje znake da je gladna mnogo pre nego sto pocne da place: okrece glavu, otvara usta, plazi jezik i bali. Kada ste zajedno sa bebom brzo naucite da prepoznajete ove znake. Tako mozete da ponudite bebi da sisa i pre nego sto ona pocne da place. Beba bolje sisa ako nije uznemirena pre obroka. Svaka beba se rada sa refleksima koji joj omogucavaju da sisa. Mozete da primetite da beba radi sledece:

1. Beba instinktivno vrti glavom trazeci majcinu dojku.
2. Majka daje detetu dojku da sisa i drzi dete uz sebe. Kada beba dodirne bradavicu, otvara jako usta i zahvata cak i vise od same areole (tamnije oblasti oko bradavice). Jezik drzi dole, tako da on dode ispod dojke. Donja usna se izvija prema vani a brada pritiska dojku. Vrh bradavice dodiruje nepce, to stimulise bebu da pocne da sisa.
3. Sisanje je kao talas. Jezik i donja usna bebe pritiskaju areolu (tamniju oblast) iza bradavice. Pokretima jezika beba pri­tiska dojku na nepce, na ovaj nacin se istiskuje mleko. Kada beba sisa nervi u areoli salju signale u mozak majke i tada se oslobadaju dva hormona koja su neophodna za dojenje, koji kroz krv dolaze u dojku. Prvi hormon (koji se zove prolaktin) stimulise dojku da luci mleko. Drugi hormon (koji se zove oksitocin) omogucava mleku da tece. Beba ne sisa u kontinuitetu. U pocetku sisa brzo, nekoliko puta dok ne potece mleko. Posle toga sisanje postaje dugo i ritmicno, sa pauzama. Ponekad majka greskom pomisli da se beba zasitila kada napravi pauzu, a te pauze u stvari znace da mleko tece i da se dojenje odvija kako treba. Uvek dopustite bebi da sama odiuci kada joj je dosta. Naravno da ponekad podoj mora da se prekine. Tada stavite svoj mali prst bebi u usta i nezno je odvojite od dojke da vam ne povredi bradavicu.
4. Kada mleko potece iz dojke neke zene mogu osetiti blago peckanje. To se naziva refleks oksitocina ili refleks ispustanja mleka.
5. Sada mozete videti zbog cega oblik bradavice nije bitan. Ono sto je bitno je da beba ustima zahvati veci deo dojke, ne samo bradavicu.

Na ovaj nacin beba stimulise nerve koji aktiviraju hormone i istiskuje mleko koje se sakuplja ispod areole. Dobar polozaj bebe omogucava ispravno dojenje.

Zbog cega je cesto sisanje toliko vazno?

Kada beba sisa to podstice lucenje mleka. Sto ranije i sto cesce dete ide na dojku, brze se razvija dojenje. Ponekad majka ne moze da kontrolise ove procese posle porodaja. Ako zelite da dojite vase bebu trazite u porodilistu da vam je donose na podoj ako je sve uredu. Dajte do znanja osoblju u porodilistu da vi to zelite. Ne dozvolite da vasu bebu hrane flasicom.
Cak i ako vasa beba ne moze da bude blizu vas, uz malo pomoci i samopouzdanja, beba moze da vam pomogne da ponovo lucite mleko, ako ste prestali sa dojenjem neko vreme. Cak i zene koje usvoje dete, mogu da pocnu da luce mleko i doje, ako budu uporne i postavljaju dete na dojku da sisa i tako stimulise stvaranje mleka.

Oblik i velicina dojki i dojenje

Svaka zena ima grudi koje su pogodne za dojenje. One mogu biti velike, male ili ravne. Areola (tamnija oblast oko bradavice) moze biti mala ili velika, tamna ili bleda, ispupcena ili moze uopste da se ne vidi. Bradavice mogu da budu duge, kratke ili ravne. Zene koje imaju uvucene bradavice takode mogu da doje sve dok imaju pomoc i podrsku. Ono sto je bitno u svim slucajevima je da beba ne sisa samo bradavicu vec i dojku. Veoma je vazno da svaka zena oseca da moze da doji svoju bebu. Porodica, prijatelji, zdravstveni radnici mogu da podstaknu njeno samopuzdanje ili da ga uguse. Dakle velicina i oblik dojke ne utice na samu funkciju koju mlecna zlezda ima. Sve zene imaju istu kolicinu mlecnih zlezda u dojkama.

Kako kofein utice na dojenje tj bebu

KOFEIN
Iako se kofein u malom postotku izlučuje u mlijeko, savjetujemo oprez kod konzumacije napitaka koji sadrze kofein. Vrijeme poluraspada kofeina kod odraslih je 5 sati, kod bebe od 3 mjeseca je 14 sati, a kod novorođenčeta za 96 sati. Znači, kofein kod novorođenčeta ima svojstvo akumuliranja: svaki unos unatrag 4 dana nadovezuje se jedan na drugi. Ukoliko majka u organizam dnevno unosi umjerene količine kofeina (1-2 soljice turske ili instant kave), njena beba vjerojatno neće reagirati. Međutim, kod većeg unosa kofeina, beba moze postati razdrazljiva, preaktivna, nemirnog i kratkog sna. Ako dojilja moze povezati ove simptome s unosom kofeina (a pritom je izuzetno vazno zbrojiti sve moguće izvore; osim kave, to su čajevi, čak i kupovni ledeni čajevi, gazirani cola napitci, stimulativni napitci (Red bull i sl.) i mnogi lijekovi koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji), majci se savjetuje da postupno (nagli prestanak moze uzrokovati glavobolje), tokom dva tjedna, prestane s unosom kofeina te promatra reakcije svoje bebe. Jos jedna tvar moze djelovati slično kofeinu, a nalazimo je u čokoladi, teobromin. Srećom, teobromina u čokoladi ima u puno manjim količinama nego kofeina u kavi i bile bi potrebne stvarno velike količine da bi primijetili reakcije na vasoj bebi. Međutim, povećan unos čokolade kod nekih beba moze uzrokovati probleme sa zatvorom i kolike. Preporuka: oprezno s konzumacijom napitaka koji sadrze kofein.

izvor www.roda.hr

Kako funkcionise pocetak dojenja?

I vi i vasa beba imate odredenu ulogu koju treba da odigrate. Svaka zena koja rodi dete prvo luci kolostrum pa onda mleko. Klistrum je detetova prva vakcina. Kolostrum je gust zute je boje i u sebi ima veliku dozu antitela koja stite bebu. Cim majka rodi dete i izbaci posteljicu (posle porodaja), zapocinje proces lucenja mleka. Ovo se dogada bez obzira na to da li ste zdravi ili bolesni, da li imate manjak ili visak kilograma, da li imate normalan porodaj ili Carski rez. Jedina situacija kada se ovo ne dogada je ako deo posteljice ostane u materici ili ako majka ima vrlo jako krvarenje u toku porodaja, sto se jako retko dogadja.

Dojenje smanjuje rizik od...

Smanjuje rizik od:

Malokrvnosti,

Ranog raka dojke,

Raka jajnika,

Bolesti kostiju u sfarosti,

Nezeljene trudnoce u prvih 6 meseci,

Zenama dijabeticarima je potrebno manje insulina.

Dojenje kao kontracepcija

Dojenje smanjuje mogucnost da ponovo zatrudnite. U toku prvih 6 meseci, sve dok nemate menstruacije, i dok dojite i danju i nocu, na svaki bebin zahtev, imate 98% zastite od zaceca. To je jednako zas­titi koju imate sa modernim kontraceptivnim sredstvima. Kao sto cete videti u sledecem delu (Kako funkcionise dojenje?), stimulans koji krece kada beba pocne da sisa utice na hor­mone koji podsticu plodnost. Ako svoju bebu hranite flasicom, cak i ako je u njoj majcino mleko, taj kontraceptivni stimulans koji se podstice sisanjem nije toliko efikasan. Ne bi trebalo da se oslanjate na ovu vrstu kontracepcije kada beba napuni 6 meseci.

Ja licno se nisam nikada oslanjala na ovaj metod kontracepcije ali ko zeli moze. U danasnje vreme ima jako mnogo solucija. Izbor je veliki pa izvolite.

Malokrvnost mame i dojenje

Ne. Malokrvne zene mogu sasvim normalno da doje, ali zbog svog zdravlja one treba sto pre da pocnu da se lece. Pijenje caja uz obroke smanjuje mogucnost iskoriscavanja gvozda iz hrane. Dojenje stiti zenu od anemije jer odlaze povratak menstruacije. Kolicina gvozda koja iz vase krvi prelazi u mleko je manja od kolicine koja se izgubi u toku men­struacije.

Da li je potrebna posebna ishrana za vreme dojenja...

Potrebno vam je dovoljno hrane za vase zdravlje i energiju. Lucenje mleka ce se nastaviti sve dok budete dopustali vasoj bebi da sisa slobodno i punom snagom. Tamo gde se hrana deli, trudnicama i dojiljama treba dati prednost u odnosu na ostale odrasle. Dodatna energija koja je potrebna telu za lucenje mleka je oko 500 kalorija vise od najnuznijih dnevnih potreba. Ovo na primer znaci dva parceta hleba vise, ili malo vise krompira ili neke druge hrane koja je dostupna. Majcino telo se prilagodava lucenju mleka tako sto mnogo efikasnije iskoristava sve hranljive materije. Mozda cete osecati vecu glad, ali ne morate razmisljati o tome da vam je potrebna neka posebna vrsta ishrane da biste imali dovoljno mleka. Razliciti su nacini ishrane zena u svetu. Meso nije neophodno; zene koje su vegetarijanke i nikada ne jedu meso ili ribu, ili nikada ne piju mleko, vrlo uspesno doje i ostaju zdrave. Trebalo bi da jedete dosta povrca, ako je dostupno. Potrebna vam je i jodirana so, najbolje prirodna morsma so, jer je nedostatak joda cest u mnogim zemIjama. Nema potrebe da izbegavate neke namirnice ili jela dok dojite. Nema potrebe da uzimate dodatnu tecnost. Pijte onda kada ste zedni.

Da li mrsave zene mogu da doje, sta ako smrsam

Mrsavost ili nagli gubitak kilograma jako retko uticu na lucenje mleka. Proizvodnja majcinog mleka je vrlo stabilan proces. Vecina zena u toku trudnoce dobije dosta telesne masti, sto se koristi kao izvor energije za lucenje mleka kada se beba rodi. Cak i one mrsave zene koje nisu dobiie na tezini tokom trud­noce imaju sasvim dovoljno vrlo kvalitetnog mleka za svoju bebu. Najvaznije je da dozvole bebi da slobodno sisa. Samo bas velika glad moze da utice na prestanak lucenja mleka. U vreme vanrednih situacija svi se brinu za hranu. Naravno i vama je potrebna odgovarajuca kolicina hrane. Jedine zalihe hrane o kojima ne treba da brinete je vase mleko.

Stres i dojenje, da li moze da nestane mleka zbog stresa

Osim u poslednje vreme, kada su mnoge zene dovele pod sumnju svoju mogucnost da doje, majke su vekovima dojenjem hranile svoju decu u normalnim okolnostima pa i za vreme gladi i ratova i na taj nacin spasavale njihove zivote. Naravno da u sredinama gde preovladava hranjenje na flasicu i gde je smanjeno samopouzdanje zene da moze da doji, stavranje mleka je jos vise smanjeno u vanrednim situacijama. Oni koji su trebali da im pruze pomoc nisu shvatili da se nudenjem vestackog mleka i flasica unistava samopouzdanje majki, sto naravno kao posledicu ima i to da bebe skracenim podojima manje stimulisu lucenje mleka. Tako se samo uvecava rizik od mnogih bolesti.

Stres nema nikakvog uticaja na hormon koji luci mleko (prolaktin), ali moze da ima privremeni uticaj na hormon koji pomaze mleku da potece (oksitocin). Privremeno zaustavljanje ovog refleksa je koristan bioloski mehanizam koji sprecava da mleko samo potece (iscuri), i tako se izgubi u teskim trenucima. Stres je uvek bio sastavni deo ljudskog zivota. Da je stres ugrozio (prekinuo) dojenje Ijudski rod se nikada ne bi razvijao.

Zamislite situaciju iz praistorije kada su majke cesto bezale sa svojim detetom od divljih zivotinja. Za njih je bilo vrlo bitno da im mleko prestane teci (ne iscuri) dok trce. Ali cim bi majka sa svojim cedom stigla do sklonista mleko bi ponovo poteklo. Mi znamo koji su znaci straha: suva usta, ubrzani rad srca, hladna stopala i drhtanje. Ovi znaci oslabe posle nekog vremena cak i ako se uzrok straha nastavi. Isto se desava sa oksitocinom: tok mleka moze prestati na kratko kada ste u bas velikom soku, ali i ako uzrok soka potraje, mleko ce teci sve dok prinosite svoju bebu da doji. Sistem za lucenje mleka je vrlo izdrzljiv. Refleks lucenja oksitocina je jako osetljiv: moze da prestane privremeno, ali se jako brzo ponovo oslobada.

Svima nam je potreban konfor i uteha za vreme stresnih situacija. Zamolite nekoga da vam nezno izmasira leda. Ovo moze da pomogne oslobadanju oksitocina, sto ce uz pomoc bebinog sisanja, biti dovoljan stimulans da mleko ponovo potece. Kada dojite i vi i vase dete osecate neznost zbog bliskog kontakta. To vasoj bebi daje sigurnost i sprecava emocionalne i psihicke traume koje se mogu javiti u stresnim situacijama. Hormoni koji se aktiviraju tokom dojenja pomazu majkama da se osecaju mirnije i sigurnije.

Znaci dojenje je kao lek?

Da, dojenje sprecava razvoj bolesti u kasnijem dobu. Dojenje umanjuje rizik razvoja decijeg dijabetesa (secerne bolesti). Dojenje na zahtev deteta moze da odlozi alergije kao sto su astma ili ekcem. Deca koja su dojena imaju bolju inteligenciju. To je narocito izrazeno kod nedonoscadi koja su dobijala samo majcino mleko. Bebe koje su dojene imaju mnogo bolji imunitet. Studije pokazuju da dojenje smanjuje mogucnost formiranja losih zuba, loseg vida, nekih decijih kancera, povisenog krvnog pritiska i nekih srcanih oboljenja kasnije u zivotu. Neka proucavanja pokazuju da sto duze zena doji svoje dete smanjuje se mogucnost za tumor na jajnicima i rak dojke u premenopauzi i za oboljenja kostiju (osteoporosis) i za prelome kuka u starosti. Majkama dijabeticarima je potrebno manje insulina za vreme dok doje svoje bebe.

Dojenje stiti od:

Proliva

Infekcija organa za disanje

Infekcija mokracnih puteva

Infekcija srednjeg uva

Secerne bolesti

Astme, alergija i ekcema

Da li bebe koje se doje manje obolevaju?

Da definitivno. Dojenje stiti od cestih infekcija, posebno proliva (dijareje) i bolesti respiratornih organa. Cak i u najboljim higijenskim uslovima bebe koje se hrane vestackom hranom su 5 puta podloznije dijareji. Kada je poremeceno snabdevanje vodom i gorivom, infekcije se sire neverovatnom brzinom. Cetrnaest puta je veca mogucnost da bebe koje su hranjene vestackim mlekom umru od dijareje i tri puta je veca mogucnost da umru od bolesti respiratornih organa. Dojenje smanjuje mogucnostda beba dobije infekciju urinarnog trakta, sto moze dovesti do bolesti bubrega ili usnu infekciju koja moze dovesti do gubitka sluha.
Mogu da vam kazem da moja deca nikada nisu imala upalu uha ili problem sa stomacicem i prolivom. Da je bas slucajnost neverujem. I ono sto je takodje vazno je i ako se razbole mnogo brze i lakse ozdrave.

Da li dojiti bebu kada se razboli?

Da, morate da nastavite da dojite bolesnu bebu (ako je beba suvise slaba i ne moze da sisa trebalo bi joj dati izmlazano majcino mleko), jer se majcino mleko aktivno bori protiv bolesti, Majcino mleko sadrzi veliki broj supstanci za borbu protiv bolesti. Na primer, ako se bakterije koje prouzrokuju proliv nalaze u vasoj okolini, vase telo proizvodi antitela u vasem mleku protiv tih bakterija da bi zastitilo bebu. Majcino mleko se lako vari tako da je smanjen rizik da ce beba povratiti posle hranjenja.
Koliko sam ja primetila, a i druge majke to vec dobro znaju, da sve bebe kada se ne osecaju dobro odbijaju instinktivno svu hranu, a jedino sto zele je mamino mleko. Ukoliko im je vec uvedena dohrana (kasice i sl.) vratice se na cvrstu hranu cim im bude bolje.

Kad je bebama potrebno nesto vise od majcinog mleka

Kada beba napuni 6 meseci treba postepeno uvoditi cvrstu hranu , ali idealno bi bilo nastaviti sa dojenjem do druge godine. Neke mame doje decu i duze od toga ali po mom skromnom misljenju sve posle druge godine je malo previse. Do tog uzrasta dete je vec dovoljno fizicki sazrelo da prihvata maltene svu hranu koju cela porodica konzumira. Sto se tice psiholoske strane i to bi trebalo da je vec prevazidjeno jer postoje i drugi vidovi pokazivanja ljubavi tako da nije potrebno da se dete "voli" kroz dojenje.
Kada vasa beba pocne da jede cvrstu hranu onda mozete da joj date i ohladenu prokuvanu vodu. U majcinom mleku ima dovoljno tecnosti ukoliko vam cista voda nije dostupna. Vase dete i dalje ne treba da pije zasladene napitke ili cajeve. Ove tecnosti ne sadrze nikakve hranljive materije i unistavaju zube. Caj smanjuje apsorbovanje gvozda i moze da dovede do anemije. Produzeno dojenje do druge godine zivota i kasnije moze da obezbedi trecinu energetskih i proteinskih potreba detetu, a takodje je i dobar izvor vrlo vaznih vitamina A i C i stiti od infekcija. Bolesna deca su u stanju da sisaju cak i kada odbijaju drugu hranu. Ovako dobijaju sve potrebne hranljive materije, ubrzava se njihov oporavak, a pruza im se i uteha.

Da li je bebi potrebna voda ili neka druga tecnost...

Majcino mleko, ukljucujuci i prvo mleko kolostrum je savrseno izbalansirana hrana i pice za bebu. Nijedna druga hrana ili tecnost nije potrebna detetu u prvih 6 meseci zivota. Ako se odojcetu do navrsenog sestog meseca zivota daju obicna voda, glukoza, dekstroza, zasecerena voda, cajevi, sokovi, mleko ili neka druga tecnost (ukljucujuci i vestacko mleko), ona samo smanjuje kolicinu majcinog mleka koje beba unosi. Smanjuje je na taj nacin sto beba manje stimulise majcine grudi tako da se proizvodnja mleka smanji. Sve ovo je nepotrebno, sem u nekim retkim slucajevima, i moze samo naneti stetu iritirajuci creva deteta ili izazivajuci razne bakterijske infekcije ili alergije. Ako se neka od ovih tecnosti da odmah posle porodaja to moze da izazove odlaganje prvog dojenja i smanjenje stvaranja majcinog mleka. Dojenje je idealan nacin ishrane, a sve druge tecnosti samo ometaju ovaj proces. Majcino mleko sadrzi odgovarajucu kolicinu vode koja je potrebna bebi, cak i u najtoplijim i najsuvljim klimama. Tecnost iz majcinog mleka beba bolje apsorbuje od bilo koje druge tecnosti.

Voda se daje jedino bebama koje su na adaptiranom mleku.

Ako je dojenje toliko znacajno, zbog cega je mail broj strucnjaka koji javno govore o prednostima dojenja?

Svest o vaznosti dojenja se brzo razvija. Veliko je nerazumevanje, cak i medu najobrazovanijim zdravstvenim radnicima, o potrebi i nacinu pomoci majkama da doje. To nije greska tih ljudi; praksa koja je postojala u zdravstvu je nesvesno unistavala dojenje godinama. U vreme kada sam se ja rodila (1972.) jos uvek je bilo sasvim uobicajno da se deca hrane adaptiranim mlekom.

Sada se praksa menja. U svim delovima sveta, i u bogatim i u siromasnim, prosvetljeni zdravstveni radnici se zalazu za reformu bolnicke prakse. Pored zdravstevnih radnika ima i dosta majki koje su probale da doje svoju decu i zeleda podele to svoje iskustvo sa drugim mamama.

Sta je to sto pomaze dojenju, koji su to postupci

Izvolite:

Prvi podoj pola sata nakon rodenja;
Blizak telesni kontakt izmedu majke i deteta;
Pravilan polozaj za dojenje;
Dojenje na zahtev deteta - kada god dete zatrazi;
Omogucavanje detetu da spontano prestane sa sisanjem kada ono misli da je dosta;
Dojenje na zahtev deteta i danju i nocu bez davanja flasica i cucli ili neke druge hrane ili tecnosti; Jacanje samopouzdanja majke putem pruzanja neznosti, razumevanja i ohrabrivanja; Odrzavanje kontakata sa ljudima koji pruzaju emocionalnu podrsku majkama da doje; Izbegavanje flasica, cucti i stitnika za bradavice;
Izbegavanje upotrebe krema za bradavice;
Izbegavanje cestog koriscenja sapuna za pranje dojki, osim prilikom normalnog dnevnog kupanja.

Postupci koji mogu da dovedu do ugrozavanja dojenja

Ovo je samo jedan deo postupaka koji mogu da dovedu do ugrozavanja dojenja:

Razdvajanje majke i bebe tokom boravka u porodilistu i kasnije;
Zakasneli prvi podoj;
Smanjivanje ucestalosti podoja;
Pranje bradavica pre i posle podoja;
Ishrana po utvrdenom rasporedu;
Odvajanje bebe od dojke pre nego sto se zasiti;
Davanje nekih drugih tecnosti pre prvog podoja;
Davanje dodatnih obroka ili vestackog mleka;
Davanje obicne vode, zasladene vode ili cajeva izmedu obroka;
Pogresni saveti koji dovode da majka posumnja u svoju sposobnost da uspesno doji;
Davanje besplatnih uzoraka vestackog mleka za bebe porodilistima ili majkama;
Izolacija majke od onih koji poducavaju dojenje;
Upotreba stitnika za bradavice, cucli, flasica;
Upotreba lekova u toku porodaja koji mogu da uspavaju dete.

Da da li svaka zena moze da doji?

Velika vecina zena moze da doji, ali na zalost postoje mnogi ustaljeni obicaji koji ugrozavaju dojenje. Dvadeseti vek je po prvi put doveo do toga da se jedan prirodni mehanizam, kao sto je dojenje izgubi u velikoj meri. Pogresne ideje su dospele cak i u medicinske udzbenike. Medju te metode su svakako najpoznatije:razdvajanje majke i bebe posle porodaja,ishrana po utvrdenoj semi,davanje na flasicu vestackog mleka, cajeva ili neke druge tecnosti,Sve ovo je bila ustaljena praksa koja je neminovno dovela do poremecaja dojenja i smanjenja zaliha majcinog mleka. Sto se tice toga ko nemoze da doji evo jednog clanka u kom je to opisano...

Kontraindikacije za dojenje
(preuzeto sa sajta http://www.pedijatrija.org/default.asp?ru=148)

Iako je dojenje optimalan način prehrane dojenčadi, postoji nekoliko kontraindikacija kojih se je potrebno pridržavati u interesu djeteta. Dojenje je kontraindicirano u djece oboljele od klasične galaktozemije (nedostatak galaktoza-1-fosfat uridil transferaze), majke koje su oboljele od aktivne neliječene tuberkuloze ili su HTVL (Human T-cell Lymphotropic Virus) 1 ili 2 virus pozitivne, te majke koje dobivaju radioaktivne izotope bilo u dijagnostičke ili terapijske svrhe ili su izložene djelovanju radioaktivnih materijala (onoliko dugo koliko se nalazi radioaktivnost u mlijeku), majke koje se liječe antimetabolitima ili kemoterapeuticima ili malobrojnim ostalim lijekovima dok se ne izluče iz mlijeka, majke ovisnice o drogama («ulične droge»), te majke koje imaju herpes simpleks lezije na dojkama (dojenče se može hraniti iz druge dojke ako na njoj nema lezija). Majkama koje boluju od zaraznih bolesti treba dati odgovarajuće pravilne informacije o mjerama protiv infekcije.U SAD se majkama inficiranim virusom humane imunodeficijencije (HIV) savjetuje da ne doje svoju djecu. U zemljama u razvoju u kojim postoji povećana opasnost od zaraze drugim zaraznim bolestima te zbog nutritivnih nedostataka zbog kojih postoji povećana opasnost od dojenačke smrtnosti, rizik obolijevanja povezan s umjetnom prehranom može biti veći od rizika obolijevanja od HIV-a. U jednom istraživanju u Africi koje je objavljeno u obliku dvaju radova, nađeno je da isključivo dojenje tijekom prvih 3 do 6 mjeseci po porodu majki inficiranih HIV-om, nije povećalo rizik prijenosa HIV-a na dijete, dok je dojenčad koja je hranjena dvovrsnom prehranom (dojenje uz ostalu hranu ili mlijeka) imala veću učestalost HIV infekcija u usporedbi s djecom koja su bila hranjena isključivo dojenačkim pripravkom. Žene u SAD koje su HIV pozitivne ne smiju dojiti svoje dojenče. Potrebna su dodatna istraživanja prije promjena sadašnjih preporuka.

Ili ovako ukratko:
(sa sajta http://www.biofarm.hr/)

KONTRAINDIKACIJE ZA DOJENJE

Dojenje je kontraindikovano:

•kod djece koja boluju od nekih rijetkih naslednih bolesti (galaktozemija, aminoacidopatije)

•kod majke oboljele od aktivne tuberkuloze

•kod majke koje se leče izotopima, antimetabolitima

•HIV (virus humane imunodeficijencije) infekcija u majke /ovo se ne odnosi se na zemlje urazvoju/

•majke ovisne o drogama

Zbog cega je dojenje tako vazno? (Sastav majcinog mleka)

Dojenje je najbolji nacin ishrane za zdravlje, rast i razvoj deteta. Majcino mleko je mnogo vrednije od bilo kojeg drugog proizvoda koji se daje kao zamena za majcino mleko. Ono sadrzi uravnotezen odnos hranljivih materija i sastojaka za odbranu od infekcija, idealno prilagoden potrebama vaseg deteta. Beba koja je dojena dobija najvredniju hranu i koja joj najvise odgovara. Zato, beba milionera koja se hrani vestackim miekom ima losiju ishranu od bebe iz najsiromasnije porodice koju doji njena majka.Ne postoji adaptirano mleko koje u sebi ima sve sto mamino telo stvara i prenosi kroz mleko bebi.

Evo sta o sastavu mleka kaze:

Autor: Radoslav Živić - pedijatrija

Izvor: superbeba.com

"Dojenje intenzivno zadovoljava i majku i dijete kako na psihološkom tako i na emocionalnom planu. Zrelo mlijeko predstavlja neprovidnu bijelu tečnost sa primjesama žute i plavičaste koje dolaze od karotena i vitamina B2. U zrelom mlijeku se nalazi više od 100 različitih sastojaka.

Proteini

Sadržaj proteina iznosi 11,0-12,0 g/l mlijeka. Proteini majčinog mlijeka se sastoje iz kazeina i proteina surutke. Kazein čini 40% ukupne količine proteina. U želudcu se zgrušava u vidu finih flokula. Osnovna uloga kazeina je nutritivna. Proteini surutke čine 60%ukupne količine proteina. Sastoje se iz laktalbumina, laktoferina, lizozima, serumskih albumina i imunoglobulina. Laktalbumin ima vidnu biološku ulogu. Laktoferin veže gvožđe u crijevima i ima bakteriostatski učinak. Lizozimu se pridodaje antibakterijsko dejstvo. IgA čini 95% ukupne količine imunoglobulina i štiti crijevnu slutokožu od patogenih bakterija.

Masti

Sadržaj masti u majčinom mlijeku dosta je nestalan. Na količinu masti djeluju brojni faktori (trajanje trudnoće, stadijum laktacije, faza podoja, doba dana, ishrana dojilje). Količina masti se kreće od 35-45g/l mlijeka. Predstavljaju odličan izvor energije. Obezbjeđuju 40-50% potrebne dnevne energije bebe. Masti majčinog mlijeka čine: trigliceridi, fosfolipidi, holesterol i slobodne masne kiseline. Majčino mlijeko je bogato lipazom. Lipaze pomažu varenje i resorpciju masti majčinog mlijeka u tankom crijevu jer je aktivnost pankreasne lipaze i količina žučne soli neznatna.

Ugljeni hidrati

U majčinom mlijeku se nalaze kao laktoza i oligosaharidi. Laktoze ima 70g/l mlijeka. Pod dejstvom laktaze se razlaže na glikozu i galaktozu. Glikoza se pretežno koristi kao izvor energije a mali dio glikoze odlazi u debelo crijevo bebe, mijenja se u mliječnu kiselinu te se stvara kisela sredina. Laktoza i laktuloza pomažu razvoj laktobacilusa bifidusa tzv.bifidus faktor koji spriječava razvoj patogenih crijevnih bakterija.

Minerali

Sadržaj minerala u majčinom mlijeku je najveći u drugom mjesecu laktacije. Ukupna količina minerala iznosi 2g/l majčinog mlijeka. Tu se nalaze: kalcijum, fosfor, magnezijum, hlor, natrijum, kalijum, sumpor, gvožđe, bakar, jod, cink, mangan i fluor.

Vitamini

U majčinom mlijeku postoje sve vrste vitamina. Sadržaj vitamina prvenstveno zavisi od ishrane dojilje.

Enzimi

Majčino mlijeko sadrži brojne enzime a neki od njih su: amilaza, alkalna fosfataza, katalaza i dr.

Hormoni

U majčinom mlijeku se nalaze gonadotropin, prolaktin, eritroprotein.

Pored nabrojanog u majčinom mlijeku se nalaze i mnoge druge hemijske materije kao što su modulatori rasta, prostaglandini E2 i F2 i dr.
Majčino mlijeko ima brojna svojstva i značajne prednosti: nutritivna svojstva, antiinfektivna svojstva, antialergijska.

Nutritivna svojstva

Majčino mlijekpo u potpunosti zadovoljava potrebe bebe do 6 mjeseci života. Energetska vrijednost mlijeka iznosi oko 70kcal/100ml. Količina izlučenog mlijeka kreće se od 600-850ml/dan

Antiinfektivna svojstva

Bebe na prirodnoj ishrani rijetko oboljevaju od različitih infekcija posebno gastrointestinalnog trakta i respiratornog sistema. U majčinom mlijeku se nalaze antibakterijska i antivirusna antitjela.

Antialergijska svojstva

Majčino mlijeko ne sadrži sastojke koji su odgovorni za nastanak alergija dok poređenja radi u kravljem mlijeku se nalazi više od 25 proteinskih komponenata sa antigenim svojstvima.
Dojilji treba obezbjediti adekvatnu ishranu i unos tečnosti, a alkohol i cigarete su strogo zabranjeni. Dozvoljena je upotreba samo strogo indikovanih lijekova pod liječničkim nadzorom.

Majčino mlijeko ne sadrži sastojke koji su odgovorni za nastanak alergija dok poređenja radi u kravljem mlijeku se nalazi više od 25 proteinskih komponenata sa antigenim svojstvima. "

Da li je vestacko mleko za bebe podjednako dobro kao i dojenje?

Ne.
Vestacku ishranu beba zamenama za majcino mleko, mlekom i flasicama promovisu komercijalne kompanije iskljucivo zbog zarade. To steti dojenju. Cak nas i neki strucnjaci ubeduju da je vestacka ishrana dobra koliko i dojenje, pa nas to navodi da pomisli da je to moderno i bezbedno. Vestacka ishrana izaziva zdravstvene probleme i u normalnim okolnostima, a u vanrednim situacijama i rizik se samo uvecava.

Pocetak...ili otkud ovaj blog o dojenju...

U vreme kada sam ja pocela sa dojenjem svog prvog deteta nisam znala maltene nista o dojenju osim da tako nesto postoji. I to je to. Ni kako dojiti bebu, ni koliko cesto, ni da li cu JA to moci. U glavi mi je bila jako velika zbrka.
U vreme kada sam saznala da sam trudna pocela sam da trazim informacije na ovu temu i sve sto mi je bilo dostupno u to vreme (1998) se svodilo na par starih knjiga u Gradskoj biblioteci. One su bile moj izvor znanja koje mi je trebao. Najbolja stvar je bila sto se radilo o medicinskim klnjigama. Naucila sam dosta toga o tome kako ustvari sama dojka izgleda iznutra i o nekim detaljima dojenja. U to vreme jos nisam imala pristup internetu tako da je to bilo sve.
Negde pred kraj moje prve trudnoce pocela je sa radom i skola roditeljstva u nasem Domu Zdravlja. Jos informacija sam dobila i jako sam im zahvalna.

Danas kada imam troje dece zelim da podelim sa vama sve ono sto sama znam iz svog iskustva u dojenju svoje troje dece ali i sve ono sto sam naucila. Jos uvek ucim i nadam se da cu uspeti bar nekoj od vas da prihvati dojenje kao najzdraviji i najprirodniji nacin ishrane za svoju bebu.

Negde krajem prosle godine sam zapocela da pravim svoj blog na ovoj adresi http://babyandchild.blogspot.com/. Tada sam mislila da to bude u neku ruku moj blog o raznim stvarima vezanim za bebe i decu. Posto sam videla da je mnogim mamama potrebno znanje koje imam iz oblasti dojenja prebacila sam se na svoj jezik umesto engleskog sa kojim sam pocela na http://babyandchild.blogspot.com/blogu , a onda sam resila i da blog ima svoje ime koje mu dolikuje jer ce biti posvecen bas ovoj temi DOJENJU. Potrudicu se da sve teme koje sam tamo zapocela prebacim ovde da sve bude na istom mestu.

Tako je nastao bas ovaj na kom se trenutno nalazite. Dobrodosli!

Pozdravlja vas vasa Tea!