Slabo napredovanje bebe

Nakon mesec dana odete na prvi pregled i merenje tezine kod pedijatra i ustanovi se da je beba premalo dobila na težini.

Taj stres i osjećaj krivice čak i kod majki koje su ipak odlučile dojiti može dovesti do smanjenja mleka. Mnoge majke se u ovom trenutku, nažalost na preporuku lekara, odlučuju za formulu kao izlaz iz te situacije.

Istrazivanje uradjeno u Italiji 2001. na 686 donesene djece (Manganaro) pokazuje da je 7,7% od svih isključivo dojenih beba izgubilo 10% ili više od svoje porođajne težine. Od toga je kod 74% djece uzrok tome bila loša tehnika dojenja. U 26% slučajeva uzrok je bila zakasnela produkcija mleka. Preporuka izvedena na osnovu ove studije bila je da se deci proverava težina peti dan od rođenja kako bi se spriječila dehidracija i ostali zdravstveni problemi.

Većina dece vrati porođajnu težinu 10 dana do dve nedelje nakon rođenja. Dobijanje na težini treba uvek meriti od najmanje težine nakon porodjaja. Što više dete izgubi, duže će mu trebati da vrati porođajnu težinu. U slučaju da dete u periodu 10-14 dana od rođenja nije vratilo svoju porođajnu težinu, treba obratiti pažnju na detetovu i majčinu tehniku i semu dojenja. Možda je potrebno dete dojiti češće, duže ili ga stimulisati da doji kvalitetnije. Nemojte dugo čekati da počnete rešavati ovaj problem. Što duže čekate, teže ćete stvar ispraviti.

Šta je prosek?

Prosečno dobivanje na težini u prva 3-4 mjeseca je 170 g nedeljno, a smatra se prihvatljivim i 113-142 g nedeljno. Uvek računajte dobivanje na težini od najmanje težine nakon porodjaja. Dobijanje u dužini prva 3-4 meseca je 2,5 cm mesečno, a glava naraste u obimu 1,27 cm mesečno u prvih 6 meseci. Jako brz i velik rast dojenčeta u prvim mesecima obično uspori u toku 4. meseca.

Šta je razlog slabog dobijanja na težini?

Najčešće – nedovoljan broj podoja ili nedovoljno dugi podoji!
Dojenje nije nešto što se radi prema opisima iz knjige i onda si siguran da radiš kako treba. To je intimna veza s dinamikom koja se razlikuje između mama i beba. Međutim, postoji jedno pravilo – što češće dete doji, više se mleka stvara! Još je važno i to da dete ima ispravan položaj na grudima. Česti podoji neće dati detetu više mleka, ako dete ne sisa kako treba.

Izostanak napredovanja i slabo napredovanje

Ovo su dva slučaja kada bi dete trebalo biti pod lekarskom kontrolom kako bi se mogli isključiti potencijalni zdravstveni problemi. Iako je to retko slučaj, mogućnost da je dete bolesno ipak postoji. Osobito kod dece mlađe od mesec dana. Ako lekar kaže da je dete dobro, osim što slabo dobija na težini, to je dobar znak, možete početi tražiti druge uzroke detetovog nenapredovanja.

Jako je važno što pre dijagnostikovati izostanak napredovanja ili slabo napredovanje. Ali kako ih razlikovati? Prema sledećim karakteristikama:

Slabo napredovanje
- česti podoji
- aktivno sisanje i gutanje
- majka osjeća redovno refleks otpuštanja mleka
- svetla mokraća, 6 ili više mokrih pelena dnevno
- zrnaste, mekane stolice, normalne frekvencije
- dete je budno i aktivno
- dete se normalno razvija
- dobar tonus mišića i elasticnost kože
- dete redovno dobija na težini, iako manje od proseka

Izostanak napredovanja kod deteta mlađeg od mesec dana
- gubi na težini nakon prve nedelje života
- ne uspeva vratiti porođajnu težinu nakon dve nedelje
- izgubilo je više od 10% porođajne težine
- dobilo je malo ili ništa na dužini ili u obimu glave
- dehidracija (upala fontanela, sivilo, letargija, nedovoljan broj stolica, tamna
mokraća...)
- odbija jesti od rođenja

Izostanak napredovanja kod deteta starijeg od mesec dana
- dobijanje na dužini i obimu glave se smanjilo (palo na nižu vrednost)
- dete je palo dve standardne linije niže
- dehidracija
- ne razvija se kako treba
- retki i nekvalitetni podoji
- majka ne oseća dovoljan broj refleksa otpuštanja mleka
- neredovan ili neznačajan dobitak na težini

Šta uraditi?

Ako ste bili kod lekara i dete vam je zdravo, ali slabo dobija na težini, možete početi raditi na tome da popravite tehniku ili semu dojenja. Neke majke misle da je dojenje stavljanje djeteta na dojku i onda sve ide samo od sebe. Međutim, dojenje je nešto što i majka, a i njeno dete trebaju naučiti. Većina novorođenčadi doji 8-12 puta u toku 24 sata. Nekim majkama je rečeno da ne doje češće od svaka tri-četiri sata. Nekima je savjetovano da doje 20 minuta i da onda skinu dete s dojke.

1. Ako Vam dete slabo dobija na težini, prvo što trebate uraditi je povećati broj podoja. Nemojte ograničavati dužinu trajanja podoja i uvek pazite da dete isprazni prvu dojku pre nego mu ponudite drugu. Tako će doći do masnog i kaloričnog mleka. Pazite i na položaj deteta na dojci, sedite udobno, držite čašu vode uvek u blizini. Imate li bolne i ranjive bradavice? To je često pokazatelj neispravnog položaja na dojci. Čujete li da dete guta? Koliko dugo dete kvalitetno sise na dojci?

2. Koristite li šeširiće? I kod njih treba paziti na ispravan položaj pri dojenju, jer se jedino tako uspostavi dovoljan protok mleka. Proverite koristite li šeširiće odgovarajuće veličine. Ako koristite šeširiće, trebali bi se izmlazati nakon podoja kako bi osigurali dovoljnu proizvodnju mleka i trebali bi redovno kontrolisati detetovu težinu kako bi bili sigurni da dete dobija dovoljno mleka kroz njih.

3. Koristite li cuclu varalicu? Redovno korištenje varalice smanjuje vreme koje dete provede na dojci i može doprineti slabom dobijanju na težini.

4. Dajete li detetu išta drugo osim Vašeg mleka? Čaj i voda imaju manju kaloričnu vrednost nego vaše mleko i ne smeju se davati detetu ispod 6 meseci života.

5. Zaspi li dete često dojeći? Spava li dete puno? Trebali bi ga buditi svakih sat i po do dva po danu i svaka tri sata po noći i dojiti ga. Ako dijete redovno zaspi pri hranjenju, mogu vam pomoći kompresije grudi.

Pokazatelji da dete ne doji dovoljno u ranim mesecima:

- dete doji manje od 8 puta dnevno
- ne budi se za noćne podoje

Pokazatelji da dijete ima problema sa sisanjem:
- česti i dugi podoji, ali dete ne dobija na težini
- mama ima ranice na bradavicama i mastitise

6. Pušite li? Pijete li alkohol? Duvan i alkohol utiču na produkciju mleka i na refleks otpuštanja mleka.

Po izvoru The Breastfeeding Answer Book

Obrisan mail :(

Upravo sam pri proveri maila na koji mi se javljate ostala bez maila koji mi je neka od mama poslala. Nisam stigla da ga otvorim tako da neznam o cemu se radilo u njemu. Posto je zavrsio u junk folderu htela sam da ga oznacim kao safe da bi ga otvorila i on se obrisao. Nestao je bez traga. Jedino sto znam je da je sigurno poslat danas i da je u subject liniji bilo nesto kao: problem u vezi dojenja.

Izvinjavam se mami koja ga je poslala i molim je da svoj mail posalje jos jednom da bi mogla da ga procitam i odgovorim na njega.

Cucla varalica - zasto NE

Majčinstvo je veliki, zahtevan posao koji traje 24 sata dnevno, svih 7 dana u sedmici. Ako pritom dojite iskljucivo na zahtev deteta, prirodno je da se ponekad osećate iscrpljeno, da vas stalni plač bebe neizdrživo iritira, a možda vam se događa da ponekad ne možete podneti bol koju vam stvara dodir bebinih usta na vašim bradavicama. Ako ste na samom početku svog dojećeg "staža" i svakako želite dojiti svoje dete, dobro je naučiti da su bolne bradavice u najvećem broju slučajeva posledica nepravilnog položaja na dojci, a ne duzine vremena koje vam dete provodi na dojci. Da bi davanje dude varalice bilo "spas" za majčine bradavice, potpuno je pogrešno uverenje!

U nastavku teksta upoznajte se s nekim manje znanim činjenicama zašto je bolje NE DATI dojenoj bebi dudu varalicu:

Bebe dojenjem ne zadovoljavaju samo nutritivne potrebe (potrebe za hranom i tecnoscu). Dojenje radi utehe ili nenutritivno dojenje sastavni je, premda zanemarivani i podcenjivani, deo dojenja. Malim bebama je nagon za sisanjem urođen – one na taj način osiguravaju često hranjenje, ali i bliskost i fizički kontakt sa majkom koji su im tako potrebni za život. Ako dojenje svedete samo na "hranjenje", a nenutritivno sisanje pokušate zameniti povremenom ili čestom upotrebom cucle varalice, trebate biti svesni da se time direktno uplićete u prirodne procese dojenja i rizikujete neke od mogućih posledica:

* veći rizik od ranog odvikavanja od dojenja (Istrazivanjima je dokazano da bebe koje svoj prirodni nagon za sisanjem zadovoljavaju sisanjem cucle pokazuju manju potrebu za dojenjem i daleko ranije završavaju svoj period dojenja).

* upale uha (Istrazivanjima je ustanovljena veza između sisanja cucle i čestih upala uha. Postoji nekoliko različitih teorija zašto je to tako: neki naucnici kažu da se čestim sisanjem cucle varalice povećava količina pljuvacke i tako se prenosi više mikroorganizama u Eustahijevu trubu, dok drugi tvrde da beskorisno sisanje menja normalnu funkciju Eustahijeve trube i tako omogućuje bakterijama da prelaze iz usta u srednje uho).

* slabo napredovanje u težini (U ranim nedeljama, kad se dojenje tek uhodava, sisanje cucle varalice utiče na kvalitet sisanja i pokazivanja interesa za dojenjem, čak i ako je gladno. Tako će dojiti kraće i ređe, što će neposredno dovesti do slabog napredovanja u težini, te posredno primorati majku da nadohranjuje bebu nekim oblikom adaptiranog mleka).

* Mlečac-sor (Gljivicama koje uzrokuju mlečac-sor odgovara sobna temperatura i vlažnost. Zato je cucla varalica potencijalni izvor gljivične infekcije. Mlečac se može lako preneti od deteta do deteta i ako stave istu cuclu u usta).

* karijes zuba (Redovno korištenje cucle varalice utiče na rast zubića i formiranje usne šupljine. Istrazivanja pokazuju da sisanje cucle povećava i količinu bakterija u ustima koje uzrokuju dentalni karijes).

* nepravilno sisanje dojke, što uzrokuje ranice na bradavicama (Tehnika sisanja cucle ili bočice potpuno je drugačija od tehnike koja se koristi prilikom dojenja. Za većinu beba je ova različitost vrlo zbunjujuća. Za sisanje cucle varalice (ili cucle na bočici) potrebni su daleko manji pokreti jezikom i mnogo manje energije. Ako beba jednake pokrete počne koristiti na dojci, vama će time prouzrokovati bolne i oštećene bradavice. Ne zaboravite da većina problema u dojenju započinje upravo nepravilnim položajem na dojci, nepravilnim zahvaćanjem dojke, dakle - nepravilnom tehnikom sisanja!)

* mastitis (Razvoj upale dojke – mastitisa, usko je povezan sa smanjenim vremenom provedenim na dojci, nezadovoljavajucim sisanjem te poremećajem između prirodne ravnoteže između proizvodnje mleka i bebinih potreba za sisanjem. O tome sam vec vise puta pisala).

Na kraju, korištenje cucle u retkim prilikama i u kratkom vremenu može zaista pomoći majci. Sisanje može smiriti dete, a duda će vam svakako pomoći ako ste u situaciji da nikako ne možete podojiti dete. Možda će ona biti od pomoći tatama, bakama ili drugoj osobi koja čuva vašu bebu kada vi niste u blizini. No uplakanoj bebi daleko kvalitetnije pomažu brižne ruke koje su je spremne maziti, nositi, ljuljati

Ako se ipak odlučite da date svojoj bebi cuclu varalicu, nikako to nemojte učiniti zato što su vam rekli "da dete nikako ne sme zameniti dojku za dudu varalicu", jer su vas uverili da ćete čestitim dojenjem uništiti bradavice i da će dete postati preterano zavisno o vama. Ništa od navedenog jednostavno - nije tačno! I svakako pričekajte da vaša beba zaista dobro ovlada tehnikom dojenja i da dođe do uspostave ravnoteže između proizvodnje i potražnje mleka. Za to će vam biti potrebno nekoliko meseci uspešnog dojenja.

Kako nastaje majcino mleko

Da bi bolje razumele princip dojenja prenosim vam ovaj jako koristan clanak:

napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International

Literatura:
- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003
- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997
- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA
- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999

Rečnik izraza

AREOLA - bradavični krug oko bradavice
ALVEOLA - mlečna ćelija
REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka
KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama
LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja
MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove
MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice
OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja
ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba
PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda
PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ
ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti

"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.

Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa ( http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.

Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.

Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.


Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).

Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:
1. operacije dojki
2. ostatka posteljice u materici
3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize
4. neprimerene hormonske kontracepcije
5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda
6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali
7. druge, vrlo retke situacije.

Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :
1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)
2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.

Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.

Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.

Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).

Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.

Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.

Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.

Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.

Razvoj dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.

Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

UTICAJ HORMONA

ESTROGEN
Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.

PROGESTERON
Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.

LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE
Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.

PROLAKTIN
U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.

Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.

OKSITOCIN
Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.

KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?

Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.

Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.

Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.

Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.

Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).

Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.

Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.

Zaključak:

Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!

A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?
- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)
- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)
- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.
- beba se često i pravilno doji
- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice
- beba je živahna i aktivna.

Carski rez i dojenje

Izvor: roda

Često je moguće čuti da majke koje su rodile carskim rezom imaju više problema s dojenjem, a kod mnogih od njih dojenje uopšte ne uspeva jer unapred stvore (pogrešno) uverenje kako žene koje rode carskim rezom ne mogu uspešno da doje. Sasvim je sigurno da majke koje su rodile carskim rezom mogu biti jednako uspešne u dojenju kao i žene koje su rodile prirodno. Razlika je moguća utoliko što mleko može malo da kasni u nadolaženju u odnosu na normalan porođaj zbog kasnijeg stavljanja deteta na dojku.

Ako znate da ćete roditi carskim rezom

Svakako ispitajte kakva je postoperativna praksa u bolnici u kojoj ćete roditi, koliko ćete dugo posle poroda biti odvojeni od deteta i kada će vam biti moguće da počnete da dojite. Računajte s tim, nemojte se iznenaditi kad shvatite da od deteta možete biti odvojeni i više od dva dana, pokušajte to vreme da iskoristite za odmor i prikupljanje snage za ono što vas čeka, a pogotovo za dojenje. Prihvatite ponuđene lekove za olakšavanje bola (bol potiskuje proizvodnju mleka i otežava uživanje u novorođenčetu, stoga ne oklevajte s korišćenjem lekova nego se posavetujte s anesteziologom i zatražite lekove koji se ne izlučuju u mleko odnosno ne škode bebi), vežbajte po savetima fizioterapeuta, i dovedite se u koliko-toliko pokretno stanje kako biste što bolje dočekali svoju bebu. U značajnoj ste prednosti u odnosu na mame koje rode hitnim carskim rezom i zato što se možete unapred pripremiti, i što nećete biti istraumatizovani opasnošću i hitnim stanjem koje je prethodilo carskom rezu.

Prvi susret s bebom

Kada prvi put dobijete bebu (a pokušajte da insistirate na tome da je dobijete što pre), ona će možda biti nahranjena i doneće vam je 'samo za upoznavanje', kako kažu. Bez obzira na to, pokušajte da je stavite na dojku. Zbog konfuzije bradavice (jer je način hranjenja iz flašice koji je do sada beba jedini upoznala, znatno drugačiji od načina sisanja dojke) to bi moglo da bude teže, ali možda će biti manje nervozna ako nije mnogo gladna pa će vam vežba biti lakša. Dobro proučite položaj usana na bradavici, da li su 'usta puna dojke' itd. Zbog prirodnog refleksa sisanja beba će početi da sisa, bez obzira na glad i bez obzira na prazne dojke. To će vašem telu signalizirati da treba da počne da stvara mleko i do sledećeg susreta već ćete imati nešto spremno!

Kako se namestiti

Zbog bolova i eventualne infuzije i katetera moglo bi vam biti teže da zauzmete odgovarajući položaj. Pokušajte da zamislite da vam je donji deo tela paralizovan i pokrećite samo gornji deo tela, bez opterećenja trbušnih mišića. Koristite hvataljke iznad kreveta ako ih imate. Okružite se jastucima, poduprite njima bebu ili svoja leđa. Skupite kosu ako vam je duga, kako vam ne bi smetalo ako vam padne na lice a ruke su vam zauzete. Položaj u kojem dojite trebalo bi da bude udoban u smislu da vam ništa ne pritiska ranu, da vas ništa ne zateže ili da vam ne trnu ekstremiteti, da vas ne bole leđa ili ramena. Za početak to sigurno nije najudobniji položaj na svetu, ali postaće to vremenom.
Mnogim mamama je posle carskog reza lakše da doje u sedećem položaju, u tzv. 'turskom sedu', ali prvi put će vam možda biti teže da se tako namestite. Zatražite pomoć medicinskih sestara kod nameštanja bebe.
Budite odlučni, nemojte se pokolebati i nemojte se obeshrabriti ako vam kažu 'ma vi nemate još mleka' ili 'samo se vi još malo odmarajte, mi ćemo je nahraniti'. To je vaša beba, vaše telo može samo da je hrani barem sledećih šest meseci za šta već sada treba da dobije prve signale i jedino što vam treba je susretljivost i 'barem jedna ruka više'.

Ako je beba stigla prerano ili ima problema

Sve navedeno važi u slučaju da je s bebom sve u redu i da ćete je dobiti na dojenje što je pre moguće. Ako pak zbog nečega morate da budete duže vreme razdvojeni (beba je u inkubatoru, na intenzivnoj njezi i sl), pokušajte, čim se oporavite od operacije, da stimulišete proizvodnju mleka izmlazanjem. Moguće je da će vam na odeljenju ntenzivne nege ponuditi da bebu hrane vašim izdojenim mlekom. Zatražite (čim budete bili u stanju) da vam omoguće izmlazanje u blizini bebe, i što češći kontakt s njom, pa makar i kroz staklo. Pitajte da li možete da je hranite sami, insistirajte na što ranijem stavljanju na grudi, kontaktu koža-koža. Ukoliko vam dozvole da se izmalaze i da im dajete mleko za bebu, pozivaće vas na odeljenje u tačnim vremenskim razmacima. U međuvremenu možete nastaviti s izmlazanjem, ali ne preterujte.
Moguće je i da vam izmlazanje ne ide kao što ste zamišljali, odnosno da i uz najbolju volju ne uspevate da napunite posudicu kao npr. vaše cimerke. Količina mleka koju uspete da dobijete nije količina mleka koju je vaše telo proizvelo, mleka može da bude mnogo više, samo nema pravog potrošača – vaše bebe. Mame koje imaju takav problem često uspevaju da se najbolje izmlazaju rukom. To je najnapornije, ali je efikasnije.
Moguće je i da vam mleko nadođe naglo a da izmlazanjem ne uspete da izdojite do kraja. Ako još uvek ne možete da dojite bebu, postoji opasnost od mastitisa. Stavljajte tople obloge, izmlazajte samo toliko da popusti napetost. Ako je moguće, nabavite listove svežeg kupusa i stavite na dojke. Začuđujuće deluje!
Kada vam dozvole da prvi put podojite svoje dete, nemojte se obeshrabriti ako stavljanje na dojku ne uspe odmah. Pokušajte nekoliko puta, ako se jako 'naljuti' prvo je malo smirite, pa pokušajte na drugoj strani. Nemojte trpeti pogrešan položaj na bradavici ako nije uhvatila kako treba. Popustite vakuum u bebinim ustima i pokušajte ponovo. Ispravan položaj je najvažniji. Zbog poteškoća prilikom učenja pravilnog položaja mogli biste da dobijete ragade.

Ako je beba “lenja”

Ako je bebica male porođajne težine i oslabljena lečenjem u prvim danima života, verojatno će biti malo lenja za sisanje, kada konačno počne. Kod dojenja važi pravilo ponude i potražnje, stvoriće se onoliko mleka koliko je potrebno, odnosno onoliko koliko beba posisa. Pokušajte da se dogovorite da vas pozovu kada god beba zaplače. Za vreme podoja podstičite bebu na sisanje ako vidite da se umara. Malo je zagolicajte ako zaspi.
Najvažnije je da budete što je moguće smireniji, da znate svoja prava, imate poverenja u svoje telo i što je moguće više znanja o dojenju. Tražite pomoć od medicinskog osoblja ali ne verujte im baš u svemu.
Srećno!

Ja kao majka koja je prosla kroz tri carska reza potpisujem sve ovo sto ovde pise. Majke koje se porode carskim rezom mogu da doje uspesno.

Zao mi je da ga izbrisem, ako nekog interesuje nastavak price o dojenju neka pogleda moju staru adresu:

http://babyandchild.blogspot.com/

Tamo ima sve sto i na ovom blogu + jos mnogo toga.