Dojenje: Problemi i kako ih prevazići (MAMA)

Evo i mog teksta iz casopisa MAMA:

Kada se pomene dojenje nekome ko ga nije lično iskusio, ili preciznije rečeno problemi sa dojenjem, šta je ono što prvo pomisli o njemu? Dojenje je nešto prirodno i kakvi su sada to problemi! Majka da detetu da sisa i to je to! Ali ne. U stvarnosti to nije baš tako. Godinama su među majkama širene dezinformacije i raznorazni mitovi zbog kojih su majke odustajale od dojenja. Tih zabluda ima i dan danas. Evo samo nekoliko izazova sa kojima se majke suočavaju, a često u tim trenutcima zbog nemanja adekvatne podrške, dolazi ili do komplikacija ili do odustajanja od dojenja.

1. Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)
2. Prepunjenost dojki
3. Začepljenje mlečnih kanala
4. Mastitis
5. Smanjena količina mleka u grudima (Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?)
6. Upotreba lekova za vreme dojenja

Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)

Preosetljivost bradavica i pojava ranica na njima su usko povezane pojave. Ono sto je uzrok i jednog i drugog problema je NEPRAVILNO POSTAVLJENA BEBA na dojku. Ova dva problema se naročito često javljaju kod prvorotki. U nedostatku adekvatne pomoći dešava se da majka bebu ne postavi pravilno na dojku i tada umesto da beba izvlači dragoceno mleko ona sisa samo bradavicu iz koje ne dobija mleko. Bradavica prvo postaje crvena i preosetljiva da bi se posle nekoliko takvih podoja na bradavici poele pojavljivati ragade (ranice). Samo majka koja je iskusila ragade zna koliko one znaju da bole.

Kako prevazići ovaj problem?

Najvažnija stvar je namestiti bebu da sisa na pravilan način tj ispraviti tehniku dojenja. Ponekad se radi sasvim maloj izmeni koja ce učiniti čudo. Potrebno je postaviti bebu tako da je celim telom okrenuta ka mami. Bebin nosić je u visini bradavice. Ukoliko je potrebno postavite ispod bebe (ako sedite) jastuk koji će pomoći da beba bude na pravoj visini. Kada bradavica dodirne bebina usta beba će instinktivno da ih otvori. Potrebno je osetiti trenutak kada je beba jako otvorila svoja usta i tek tada je postaviti na dojku. Bebina usta treba da obuhvate što veci deo areole (tamnog dela kože oko bradavice), bebin jezik može da se primeti izmedu donje usne i dojke. Potrebno je da beba obuhvati što vecu površinu oko same bradavice. Ovako postavljena beba nece nanositi bol maminim bradavicama. Posle kraćeg vremena majka bi trebalo da oseti refleks otpuštanja mleka. Njega majke najčešće opisuju kao bockanje i peckanje koje se oseća u dubini dojke. U tom trenutku se obično dešava da čak i iz druge dojke krene da curi mleko. Čim mleko krene beba će započeti sa gutanjem mleka koje može da se čuje. Tek tada je beba pravilno postavljena na dojku i majka može da bude sigurna da sve teče kako treba. Posle svakog podoja potrebno je da premažete bradavicu sa par kapi vašeg mleka. Neka se dojke što više nalaze na vazduhu da bi lakše i brže zacelile ragade.

Prepunjenost dojki

Do prepunjenosti dojki dolazi iz više razloga kao što su: nagli nadolazak mleka posle porođaja, neadekvatno sisanje bebe zbog loše tehnike dojenja, razdvojenost majke i bebe u vreme kada bi trebalo da beba doji, uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored, smanjena zainteresovanost bebe za sisanjem, preskakanje podoja, odbijanje bebe od dojke zbog prestanka sa dojenjem… Koji god da je razlog zbog kog su se dojke prepunile postoji samo jedan prirodan način da se količina mleka u njima smanji, a to je izmlazanje mleka. Bez obzira koju tehniku koristite (rucno izmlazanje ili korišćenje pumpice za izmlazanje mleka) u principu potrebno je uraditi sledeće: staviti suvu toplu pelenu na dojku ili je tuširati toplom vodom i polako masiranjem dojke od korena ka bradavici krenuti sa izmlazanjem mleka. Mleko se izvlači do trenutka kada osetite olakšanje i kada se nabreklost smanji. Nema potrebe da se mleko izmaza više od toga jer ce se dužim izmlazanjem samo doći do kontraefekta da se količina mleka u dojkama počne povećavati. Po zavrsetku izmlazanja na dojke možete starviti hladnu oblogu koja će pomoci da se prijatnije osećate. Ne zaboravite da ništa bolje ne izvlaci mleko iz dojki od vaše bebe. Onog trenutka kada beba bude uz vas dajte joj da sisa. Ukoliko je potrebno pre samog podoja izvucite iz dojki malo mleka da areola smekša kako bi beba lakše obuhvatila dojku ustima.

Začepljenje mlečnog kanala

U dojkama se nalazi dosta mlečnih kanala kroz koje se mleko sliva ka bradavici kroz koju mleko dolazi do vaše bebe. Ponekad se desi da se neki od kanala začepi. Uzrok začepljenja mlečnog kanala je mleko koje nije lepo posisano. Razlozi zašto je mleko začepilo kanal su razni od nepravilne tehnike dojenja preko neadekvatnog brushaltera do stresa ili preskocenog podoja. Kako i šta uraditi da se prevazide ovaj problem? Dojite, dojite i dojite… Jedino ako beba bude sisala uspećete da rešite problem. Važno je da beba što bolje isprazni dojku. Menjajte položaje za dojenje, masirajte za vreme podoja predeo gde je došlo do zacepljenja u pravcu bradavice i dozvolite bebi iako vas boli da često sisa jer drugačije necete uspeti da razbijete mleko koje je začepilo mlečni kanal.

Mastitis

Mastitis je jednostavno receno upala dojke koja može ako se ne reaguje na vreme da se pretvori u infekciju tj infektivni mastitis. Do mastitisa dolazi ukoliko se ne rešava problem prepunjene dojke ili začepljenog mlečnog kanala. Dojka je tvrda, crvena i boli na dodir. Dolazi do porasta temperature i opšte stanje majke najviše liči na grip kada svi mišici pocinju da bole. Šta raditi?

Najvažnija stvar je da MORATE nastaviti sa podojima. Vaše mleko je dobro za vašu bebu, a samim tim što beba sisa mleko ona pomaže i lakšem izlečenju majke. Ukoliko je dojka i dalje tvrda posle podoja nastavite sa masažom i sa izmlazanjem. NEMOJTE uzimati lekove na svoju ruku. Porazgovarajte sa lekarom o eventualnoj terapiji antibioticima koji su kompatibilni sa dojenjem. Odmarajte se koliko možete, masirajte grudi. Izmedu podoja stavljajte na njih hladne obloge, a pred podoj tople koje ce vam pomoci da mleko lakše krene kada beba počne sa podojem.

Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?

Ovo je najčesce pitanje i sumnja koja muči svaku majku. Ukoliko sumnjate u količinu mleka koju Vaša beba posisa dovoljno je da obratite pažnju na broj mokrih i ukakanih pelena u toku 24 sata. Broj od 4-6 mokrih pelena za jednokratnu upotrebu ili 6-8 pamučnih pelena je znak da beba dobija dovoljno tečnosti. Sto se tiče broja stolica u 24 sata taj broj varira od uzrasta bebe. 3-4 pražnjenja u 24 sata je pokazatelj da beba dobija dovoljno mleka. Kod starijih beba moze da dodje do mnogo ređih pražnjenja creva ali to ne ukazuje na manjak mleka. Ukoliko beba nema dovoljno mokrih pelena bice potrebno da se potrudite da povecate količinu mleka u vašim grudima. To nije tako teško ako se pridrzavate osnovnih pravila. Naravno pošto se količina mleka nije smanjila preko noći isto tako se neće ni povećati preko noci. Moracete dati malo vremena vašem telu da adekvatno odgovori na stimulaciju i poveća količinu mleka. Da bi povećali količinu mleka potrebno je da vašoj bebi često dajete da sisa. Mnogo je efikasnije česće a kraće sisanje od dugih podoja sa velikim razmacima izmedju njih. Posle svakog podoja se potrudite da jos bar 5 minuta nastavite da stimulisete izmlazanjem vaše grudi. U potpunosti je nebitno da li za vreme tog stimulisanja iz vase dojke izlazi mleko ili ne. Vazna je upornost. Tek posle 3-4 dana cete moci primetiti razliku u kolicini mleka u vasim dojkama. Nemojte da sumnjate u svoje telo, ono to može.

Upotreba lekova za vreme dojenja

Često se dešava da se mama razboli, a treba da doji svoju bebu. Bez obzira o kom zdravstvenom problemu radi uvek je potrebno da mama ima na umu najvažniju stvar, a to je da se u organizam ne unosi ni jedan lek bez konsultacije sa lekarom. Sve što unosite u organizam se rastvara i putem krvi jedan deo tih materija dolazi i u vaše grudi tj mleko. Nemojte da uzimate ništa od lekova bez konsultacije sa lekarom koji mora biti upoznat sa cinjenicom da dojite bebu. U najvećem broju slučajeva lekar ce vam prepisati adekvatan lek koji se može koristiti i za vreme dok dojite bebu.

Drage moje, sve prepreke koje su ovde nabrojane su uobičajne i mogu da se prevaziđu. Budite uporne jer samo SADA imate mogućnost da svojoj bebi pružite najkvalitetniju hranu. Vaše mleko nije samo hrana ona je i lek i uteha i ljubav i podrška i osećaj sigurnosti. Bebe jako brzo porastu, a dojenjem im dajete najkvalitetniji temelj za početak života. Ne zaboravite da je u prvih šest meseci vaše mleko sasvim dovoljno za pravilan rast i razvoj vaše bebe.

Mama, jul 2010, strane 44-46.

Izvor: Uduzenje RODITELJ

Vracanje bebe na dojku...

Uvod

Ovaj tekst je bio od pomoći mnogim majkama koje sui male širok spektar problema koji su vezani za odbijanje dojke. Tu se pre svega misli na bebe koje:

• su tek rođene (ili usvojene bebe) i koje pokušavaju da savladaju tehniku dojenja
• su prestale sa sisanjem ali žele ponovo da sisaju
• odbijaju da sisaju (čak i da se drže u položaju za dojenje)
• imaju problem sa dojenjem jer su hranjene flašicom (nipple confusion)
• nervozno sisaju ali ne odbijaju podoj
• su u štrajku dojenja

Čak i ako je vaša beba uporna u tome da odbija dojku moguće je vratiti je dojenju ali će Vam za tako nešto trebati vreme i strpljenje. Očekujte situaciju "dva koraka napred jedan korak nazad."

Osnove

Pratite uputstva

Dva osnovna pravila kojih trebate da se pridržavate kada imate bebu koja ima problem sa dojenjem su:

1. Nahranite bebu. Da bi beba bila raspoložena da uči tehniku dojenja potrebno je da bude sita. Prvi izbor kada je u pitanju šta dati da jede bebi koja ne sisa je mamino mleko, drugi izbor je mleko druge majke, treća opcija je adaptirano mleko.
2. Održavajte količinu mleka u dojkama. Što uspešnije održavate količinu mleka u dojkama beba će imati više prilika u toku dana da pokušava da sisa i njen trud će biti bolje nagrađen (većom količinom mleka).

Predlog kako bi tipičan podoj mogao da izgleda

• Obratite pažnju na položaj u kom držite bebu. On treba da je pun pažnje i podrške.
• Ukoliko beba prihvata da je držite u nekom od položaja za dojenje znači da možete da krenete sa postavljanjem bebe na dojku. Pokušajte, ako to prija bebi, da provede na vašoj dojki 10 minuta, a ako se beba unervozi, vreme može da bude i kraće. Nije dobra ideja da se pokušava duže od 10 minuta po podoju – duži period će umoriti bebu, postavljanje na dojku će biti teže, a ukoliko insistirate postoji mogućnost da će beba povezati dojenje sa neprijatnim iskustvom.
• Ukoliko se Vi ili beba unervozite pri postavljanju bebe na dojku stanite; sačekajte malo, pre novog pokušaja koliko je to moguće da umirite bebu ili sebe – dajte bebi svoj prst da ga sisa, postavite bebu da legne koža na kožu između maminih grudi ili neka bebu tata malo uzme u svoje ruke.
• Ponekad može da bude od pomoći ako bebi ponudite malo dohrane pre pokušaja dojenja; na ovaj način će bebina glad biti malo ublažena, a kao rezultat toga beba će biti smirenija i lakše će pokušati da doji. Ukoliko je postavljanju bebe na dojku prepreka njena glad što pre je nahranite bez obzira koju metodu hranjenja koristite. U situaciji kada ste oboje frustrirani tada dajte bebi ceo obrok ali ako mislite da je beba spremna da pokuša da doji (a i Vi ste spremni) dajte bebi samo onoliko koliko je potrebno da se smiri i da pokuša da doji.
• Ukoliko beba ne prihvata dojku ili ne sisa efikasno (neće da sisa vise od 3 gutljaja) ponudite bebi dohranu (20-30ml), a zatim pokušajte još jednom sa podojom. Ukoliko beba odbija da sisa prestanite sa pokušajem i odložite ga za sledeći podoj, a bebu nahranite kao što ste je hranili i do sada.
• Uvek kada beba ne sisa za vreme podoja ili kada je sisala samo malo ali ne dovoljno da bude sita obavezno se izmlazajte posle takvog podoja. Ovo će Vam pomoći da odrzavate količinu mleka ali ćete takođe imati i nešto mleka za sledeći podoj ukoliko beba ne bude želela da sisa.

Nahranite bebu!

• Ne pokušavajte da izgladnite bebu da bi sisala. Vaša beba ne odbija da sisa samo zato što ne želi da sisa ili je jednostavno tvrdoglava i baš zbog toga ignorišite sve one koji Vam kažu "Beba će da sisa kada bude dovoljno gladna."
• U suštini beba koja neće da sisa ona neće zato jer nezna kako. Vaš cilj je da (nadam se uspešno) pronađete uzrok zbog kog beba nemože da sisa i da ga rešite, prevaziđete i (ili) da sačuvate količinu mleka sve dok se problem reši sam od sebe (ovo se odnosi na bebe koje imaju zdravstveni problem zbog kog nisu u stanju da sisaju, koje su prevremeno rođene ili previše male da bi sisale). Dobra kvalitetna podrška u tim trenutcima je neophodna.
• Održavajte bebu sitom i raspoloženom koliko god je to moguće. Naprimer nastavite da je hranite Vašim izmuzenim mlekom, mlekom druge majke, adaptiranim mlekom ili čvrstom hranom (ukoliko je beba dovoljno stara da već uzima nemlečnu hranu) ali se trudite da što više beba bude u direktnom kontaktu koža na kožu sa Vama i da sisa u toku dana i noći ako je to moguće izvesti.

Održavanje količine mleka kada beba ne sisa

Jako je važno da izmlazate svoje mleko da bi se održala proizvodnja mleka sve dok beba ne pređe sa drugih metoda ishrane u potpunosti na dojenje.

Privolite bebu da doji

Opšti saveti

· Vaš cilj je da privolite bebu da prihvati dojku. Ne pokušavajte da bebu na silu terate da doji. Vršenje pritiska na bebu jednostavno ne uspeva, unosi nervozu i kod bebe može da stvori averziju prema dojkama. Kako se bebina tehnika sisanja bude popravljala beba će dobijati sve više mleka iz dojki, a to će uticati na nju da bude strpljivija jer će shvatiti da je njen trud nagrađen. Baš zbog toga beba će postati strpljivija pri podojima.

· Nosite garderobu u kojoj su dojke lako dostupne Vašoj bebi. Bebe mogu da izgube strpljenje dok otkopčate bluzu i brushalter. Ukoliko je moguće boravite u toploj prostoriji u kojoj i Vi i beba možete da se raskomote od struka na gore.

· Mnogo kontakta koža na kožu može da pomogne Vašoj bebi da bolje sisa i da brže napreduje u težini. Neka beba bude što više vremena u Vašoj blizini i pružite joj što više pokušaja da doji (čak i ako su pokušaji neuspešni). Mazite se često, kada je beba pospana posle dobijenog obroka. Na ovaj način će se beba uspavati i buditi zadovoljna uz maminu blizinu uz mnogo kontakata koža na kožu, a Vi ćete biti u mogućnosti da bebi ponudite dojku odmah pri prvom znaku da je gladna. Ukoliko se desi da je beba u polusnu potražila dojku ili čak posisala par gutljaja to je znak da se sve kreće u pravom smeru. Samo napred.

• Često nudite dojku. Eksperimentišite, pokušajte da dojite bebu na mestu gde znate da bebi prija, menjajte položaje za dojenje, u kadi, dok se šetate po kući, dok ležite i odmarate, dok beba spava, u trenutku dok se budi, uvek kada mislite da je beba zainteresovana. Jednostavno rečeno bilo kada i bilo gde.
• Izbegavajte da vršite pritisak na bebu da doji. Nudite podoj na što smireniji način, pretvarajte se da Vam je svejedno da li će beba da sisa ili ne. Ovo je lakše reći nego izvesti ali je važno da beba i Vi budete što smireniji da bi dojenje povezali sa prijatnim trenutcima bez stresa. Nemojte svojom rukom da držite bebinu glavicu od pozadi ili da je gurate na dojku. Jednostavno ako beba pomera glavu od dojke sačekajte pa ponudite malo kasnije. Ako se beba unervozi pri pokušaju da joj ponudite dojku ponovo povećajte količinu kontakta koža na kožu bez nuđenja dojke. Prepustite kontrolu i odluku da li će da doji ili ne Vašoj bebi. Na Vama je da budete dostupni, a beba donosi odluku da li želi i da li joj to prija.
• Nosite svoju bebu često. Koristite kengura, maramu, sling... bilo šta što Vam prija. Nosite se i mazite što više. Igrajte se i pružite bebi što više pažnje.
• Spavajte u blizini Vaše bebe. Ukoliko beba spava sa Vama to Vam olakšava da budete što više zajedno tj da imate što više kontakta koža na kožu, a i dojke su uvek u blizini. Ukoliko ne spavate u istom krevetu poželjno je da se bebin krevet nalazi ili uz Vaš krevet ili bar u istoj prostoriji gde i Vi spavate. Na ovaj način ćete biti u prilici da prepoznate znake da je beba gladna, lakše ćete joj ponuditi dojku i imaćete više sna.
• Silikonske bradavice (šeširići) mogu da budu od koristi za bebe koje prelaze sa flašice na dojku.
• Utešno dojenje se najčešće javlja pre dojenja koje služi da zasiti bebu. Nudite dojku uvek čak i kada vidite da želi, a neće da sisa: na kraju obroka, kada je beba pospana, kada se probudi. Tek kada beba prihvati dojku kao nešto šta joj prija i stvara prijatna osećanja e tada možete aktivnije da se posvetite dojenju radi jela.

Ono na čemu sada radite je to da privolite bebu da sisa a ne da je primorate da sisa!

Flašica - da ili ne?

Veliki deo stručnjaka ne preporučuje upotrebu flašica i cucli varalica sve dok beba uči pravilno da sisa jer će bebina potreba za sisanjem biti zadovoljena čestim postavljanjem bebe na dojku. Naravno ukoliko Vaša beba ima problem sa pravilnim sisanjem jer je hranjena flašicom (nipple confusion) tada bi bilo najbolje da izbegavate hranjenje flašicom što je više moguće (pogotovo ako ste stalno sa bebom) sve dok beba ne počne pravilno da sisa. Ukoliko beba ne dozvoljava postavljanje na dojku tada ćete morati sami da se snađete da pronađete adekvatan način da Vaša beba prevaziđe potrebu za sisanjem bez ovih pomagala, a da bude zadovoljna.

Razmislite koji način hranjenja bebe osim flašice bi Vam najviše prijao: hranjenje iz šoljice, kašikom, špricem, slamčicom za dojenje

,

pipetom... Slamčica za dojenje može da bude od velike pomoći ukoliko beba zna kako da prihvati dojku ustima. Ona će pomoći tako što će podstaći bebu da još više doji jer će beba svo vreme dobijati mleko (Vaše izmuženo ili adaptirano), a u isto vreme će vršiti odličnu stimulaciju Vačeg tela da proizvodi više mleka.

Ukoliko ipak više volite da nastavite da hranite bebu flašicom i to je uredu, nije kraj sveta. Nekim majkama je flašica ipak nezaobilazno sredstvo i jednostavnije za upotrebu od svega gore predloženog.

Zaključak: prelazak na dojku je moguć, nudite bebi dojku kao što je gore navedeno da bi povećali količinu mleka i da bi bebu navikli na to da u dojkama ima mleka ako se potrudi. Vremenom će se količina mleka koju proizvodite povećati a količina mleka koju dodajete bebi smanjiti. Važno je da prelazak na Vaše mleko i dojenje ne bude prisilan i težak ni za Vas ni za bebu.

Kako nastaje majcino mleko

Da bi bolje razumele princip dojenja prenosim vam ovaj jako koristan clanak:

napisala: Karmen Mlinar, savetnica za dojenje pri La Leche League International

Literatura:
- Breastfeeding Answer Book, La Leche League International, 2003
- The Womanly Art of Breastfeeding, La Leche League International, 1997
- LEAVEN, Vol. 37 No. 3, June-July 2001, p. 54-55, Linda J. Smith, BSE, FACCE, IBCLC , Dayton, Ohio, USA
- Dojenje in materinstvo iz srca, Ksenija Šoster Olmer, 1999

Rečnik izraza

AREOLA - bradavični krug oko bradavice
ALVEOLA - mlečna ćelija
REFLEKS OTPUŠTANJA - kada dete svojim sisanjem aktivira hormon oksitocin, on zgrči mišićna vlakna u mlečnim ćelijama (alveolama) i prouzrokuje "ceđenje" gušćeg, tzv. zadnjeg mleka
KOLOSTRUM - prvo majčino mleko po porođaju, gusto, žućkaste boje i u jako malim količinama
LAKTACIJA - nastanak i izlučivanje mleka u toku dojenja
MLEČNI GROZDOVI - mlečne ćelije se udružuju u mlečne grozdove
MLEČNI KANAL - veza između mlečnih ćelija i vrha bradavice
OKSITOCIN – hormon koji se izlučuje u toku porođaja (grčenje materice) i u toku dojenja
ADAPTIRANO MLEKO - mlečna formula tj. mleko u prahu, napravljeno na osnovi kravljeg mleka, prilagođeno hranjenju beba
PROLAKTIN - hormon, koji uređuje delovanje mlečnih žlezda
PREDNJE MLEKO - mleko koje se nakupilo u mlečnim ćelijama i kanalima, ređe je i može da uteši zeđ
ZADNJE MLEKO - gušće mleko koje ima više masnoća i može da zasiti

"Nisam imala više dovoljno mleka" je najčešći uzrok, koji čujemo u grupi za podršku dojenju, kao objašnjenje za prebrzo okončavanje dojenja ili početak dodavanja adaptiranog mleka na flašicu. Ponekad je taj uzrok vrlo istinit, ali ponekad, nažalost, samo majčino razmišljanje tj. nedovoljna i nepravilna informisanost.

Ideja o "nedostatku mleka" dolazi i proizilazi najčešće od strane proizvođača dečije hrane i industrije kravljeg mleka koje imaju snažan finansijski interes. Uprkos usvajanju međunarodnog kodeksa ( http://www.who.int/nut/documents/code_english.PDF ) o oglašavanju mlečnih zamena dečije hrane, još uvek čujemo i čitamo u reklamama sledeće: "ako mama nema dovoljno mleka…" Ili u posebnim, specijalizovanim časopisima ili brošurama za roditelje, koje izdaju proizvođači mlečnih formula, gde mame pišu u rubrikama Pisma čitalaca: "kada mi je nestalo mleka počela sam da koristim vašu formulu, koja je super, fantastična,… i konačno je naša tromesečna beba prespavala celu noć" i slično.

Pre 1940. su naučnici verovali da mleko nastaje izričito u vreme refleksa otpuštanja, kada mleko nadolazi iz dojki i zato teče brže. Peterson je 1944. godine dokazao da je nastanak majčinog mleka neprekidan, neprestan proces, a refleks otpuštanja je potpuno drugačiji i odvojen proces.

Veoma često je mišljenje majki da ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za svoje dete, iako većina može da proizvede čak i više nego dovoljno mleka. Kod mnogih majki je prvih dana i nedelja dojenja prisutna čak prevelika količina mleka. Kod nekih beba, koje ne rastu dovoljno brzo ili čak gube na težini, nije razlog nedostatak već previše mleka koje dete ne dobije.


Najčešći razlog što beba ne dobija svo mleko koje želi je da je obično nepravilno stavljena na grudi i ne sisa efektivno ili da su podoji prekratki i/ili suviše retki (npr. na 3-4 sata ili više). Vrlo je važno da se majci prvih dana pokaže kako se beba pravilno stavlja na dojku i da ona nauči da doji po bebinoj želji (čak i ako je to na svaki sat ili čak češće).

Vrlo retke su mame (1 - 3% žena), koje zaista ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potpuno dojenje ili ne mogu da doje iz fizioloških razloga. To je zbog:
1. operacije dojki
2. ostatka posteljice u materici
3. Sheehanov sindrom, oštećenje hipofize
4. neprimerene hormonske kontracepcije
5. nerazvijenih mlečnih ćelija ili žlezda
6. hirurških operacija kada su prerezani mlečni kanali
7. druge, vrlo retke situacije.

Ako ne postoji nijedan od gore navedenih razloga, dva su osnovna i najčešća razloga za nedovoljnu količinu mleka :
1. beba se ne doji dovoljno dugo i dovoljno često, razmaci između podoja su predugi, beba sisa druge predmete za utehu (cucle, flašice)
2. beba ne dobija mleko iz dojki efektivno: zbog nepravilnog položaja na grudima ili je nepravilno prisisana na bradavicu, beba nije dovoljno blizu dojke (sisa samo bradavicu, umesto da bude bukvalno zarivena u dojku), zbog posebnih teškoća sa sisanjem (zarastao jezik, teškoće pri gutanju) ili su mamine dojke nabrekle zbog previše mleka (posebno za neke mame prvih dana posle porođaja) i beba ne može pravilno da zgrabi dojku.

Bebe se normalno doje 8 do 12x na dan dok se laktacija i mlečna zaliha stvarno dobro ne uspostave. Većina beba se u proseku doji oko 140 minuta u toku celog dana, u proseku od 10 do 30 minuta po jednom podoju.

Veličinu dojke uslovljava količina masnog tkiva i zato veličina nema baš nikakvog uticaja na količinu mleka koje nastaje u toku proizvodnje mleka. Često žene s jako velikim grudima imaju veće probleme pri dojenju nego žene koje imaju manje grudi.

Prvo majčino mleko se zove kolostrum, gusto je, tamno žute boje i ima ga u jako malim količinama, ali je zato vrlo kalorično i izuzetno važno za novorođenče. Uz dovoljno često stavljanje bebe na grudi kolostrum zadovoljava sve njene potrebe prvih 2 – 4 dana, dok ne počne da nastaje zrelo mleko. Često u prvim danima posle porođaja osećamo da nemamo (dovoljno) mleka jer neke bebe imaju potrebu da se češće doje. Uzrok za to moze biti nepravilno stavljanje i nepravilno sisanje tako da beba ne dobija mleko lako i previše se umara. Probavni sistem beba se postepeno navikava na veće količine mleka koje nastaje u maminim grudima. Posle nekoliko dana (2 – 5 dana posle porođaja) mleko postaje ređe i više ga je (osećaj napetih grudi i curenje mleka).

Nekim majkama mleko nikada ne curi, što ne znači da ga nemaju dovoljno. Ako vam neko predloži da prvih dana posle porođaja pumpom istisnete mleko da se uverite koliku količinu proizvodite savet slobodno prečujte jer istisnuto mleko nije siguran pokazatelj – beba uvek posisa više nego što može da se ispumpa. Količina ispumpanog mleka zavisi od više faktora: kvaliteta pumpe, pravilne upotrebe, vremena koje je proteklo od zadnjeg podoja, stresa koji doživljava novopečena mama,… Pored toga pumpa ne može tako dobro da isprazni grudi kao što to može da uradi beba koja pravilno sisa. Majka nikada ne može napumpati toliko mleka koliko ga beba može dobiti sisanjem.

Isto tako, besmisleno je određivati vreme koliko dugo beba treba da sisa. Najpre moramo da razlikujemo pojmove "biti na grudima" i "dojiti se". Beba se dobro i pravilno doji ako je pravilno stavljena i ako aktivno sisa. Pored toga, mišljenje da beba dobije 90% mleka iz prve dojke za prvih 5 - 10 minuta ne važi za sve. Bebe su vrlo različite i različito sisaju, pored toga je isticanje mleka kod majki različito. Neke bebe se najedu za 5 - 10 minuta na jednoj dojki, drugima je za to potreban ceo sat i moraju da se podoje na obe dojke. Prilagodite se bebi i dojite je kada i koliko dugo ona želi.

Takođe, vrlo često je sasvim pogrešno ubeđenje dojilja da kada grudi nisu više nabrekle ili pune, da im mleka nedostaje. Od druge nedelje pa sve negde do trećeg meseca starosti bebe uspostavlja se ravnoteža između ponude i potražnje (između nastanka mleka i bebinih zahteva za dojenje). Mama i beba se naviknu jedno na drugo i dojenje postane rutina. Tada mame primete da su njihove grudi postale mekše, otpuštanje mleka nije više tako intenzivno i prvo pomisle na to da je mleko počelo da nestaje. Neke mame nažalost baš iz tog razloga prestaju da doje jer su ubeđene da nemaju više mleka i počinju da koriste prilagođeno, adaptirano mleko. Kada se grudi prilagode ponudi i potražnji one omekšaju i postanu "pune" samo ako npr. beba prespava svoj sat za hranjenje ili preskoči neki obrok. Grudi, naime, nisu rezervoar za mleko (zato velike grudi nemaju više mleka nego male) već mleko u njima nastaje neprestano, čak i onda dok beba sisa.

Dojke
Vaše grudi su se promenile u trudnoći zbog vaše genetike, starosti i činjenice da li ste dojile ili ne. Samo dojenje ne utiče bitno na promenu dojki. U trudnoći se dojke povećaju, posle porođaja kada počne da se stvara veća količina mleka one još više rastu , ali se to ne može izbeći čak i ako ne dojimo. Priroda je ženama poklonila grudi za hranjenje bebe.

Razvoj dojki
Razvoj dojki počinje u pubertetu, kada grudi počnu da rastu, razvijaju se i dobijaju oblik. U pubertetu se pod uticajem hormona estrogena razviju mlečni kanali, s prvim ovulacijama i menstruacijama (hormon progesteron) počinje razvoj mlečnih žlezda. U toku trudnoće se grudi jako promene i razvoj mlečnih žlezda se završi. I žene koje nisu rađale imaju već izgrađene mlečne žlezde, i iz literature i prakse poznajemo čak primere, kada su majke dojile svoju usvojenu decu iako nisu nikada rodile. Mada je to dojenje veoma retko i isključivo dojenje, majke koje nisu rađale obično ne mogu da proizvedu dovoljno mleka za potrebe bebe. Dojke se zatim menjaju ceo život.

Dojka je sastavljena:
- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

UTICAJ HORMONA

ESTROGEN
Povišen nivo estrogena u trudnoći dovodi do rasta sistema mlečnih žlezda i kanala. Odmah posle porođaja nivo estrogena padne i ostane jako nizak u prvim mesecima dojenja.

PROGESTERON
Povišenje progesterona u toku trudnoće dovodi do rasta mlečnih ćelija i prsnih režnjeva. Zajedno sa estrogenom nivo progesterona posle porođaja jako padne i time nastupi početak laktacije.

LAKTOGEN IZ LJUDSKE PLACENTE
Laktogen je hormon koji izlučuje placenta (posteljica u materici) u velikim količinama u toku trudnoće. Izlučivanje tog hormona počinje na početku drugog meseca i bitno je za rast i razvoj dojki, bradavica i povećanje i potamnjenje areole pre porođaja.

PROLAKTIN
U toku trudnoće se nivo prolaktina takođe poveća. Zajedno s drugim hormonima učestvuje pri ubrzanju rasta mlečnih ćelija (Rilemma 1994). Stepen količine prolaktina u krvi povećava se sisanjem bebe i najviši je otprilike 45 minuta posle dojenja. Posle tri sata on se vraća na nivo u krvi koji je postojao pre dojenja.Kada beba sisa mlečne ćelije (alveole) počinju da proizvode mleko i tada se oslobadja hormon prolaktin. Ispitivanja su pokazala da je nivo prolaktina u krvi najviši u toku veće proizvodnje mleka i da su najveće vrednosti prolaktina v vremenu između 2. i 6. noću, posle čestog dojenja, kada je, obično, mleko iz dojke najbolje izdojeno. I obrnuto – nivo prolaktina u krvi je najniži, kada je dojka još uvek puna mleka.

Prolaktin zovemo i ªmaterinski´ hormon. Zajedno s oksitocinom on prouzrokuje veoma snažna osećanja i potrebu majke da je s bebom i da ugađa svakoj njenoj potrebi.

OKSITOCIN
Oksitocin grči glatke mišiće materice u toku porođaja, posle porođaja i u toku orgazma. Posle porođaja oksitocin grči glatke mišiće povezanih mrežnih ćelija oko alveola (mlečnih ćelija) i time istiska novonastalo mleko u sistem mlečnih kanala. Oksitocin je veoma važan za refleks otpuštanja.

KAKO DAKLE NASTAJE MAJČINO MLEKO?

Mleko nastaje u mlečnim žlezdama. Iz mlečnih žlezda ono se izlučuje u mlečne kanale. Kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.

Za nastanak mleka su potrebna dva hormona - prolaktin i oksitocin. Na početku podoja se oslobodi prvo tzv. prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima i mlečnim grozdovima. Kada se oslobađa hormon oksitocin, dolazi do tzv. refleksa otpuštanja, koji prouzrokuje da se mleko istisne direktno iz mlečnih ćelija ili alveola. U njima mleko nastaje neprestano – direktno iz krvi! Ili jednostavnije: dojke nisu rezervoari za mleko u koje bi mleko moralo da nadođe. Mleko, koje osećamo u dojkama je prednje mleko, koje se nakupilo u mlečnim kanalima. Kada dođe do refleksa otpuštanja počinje da se oslobađa zadnje mleko, koje nastaje neprestano. Upravo zbog toga saveti tipa: "između podoja mora da prođe najmanje tri sata da se mleko u dojkama nakupi" nemaju smisla.

Naucna ispitivanja (Peter Hartmann, Australia, 1990) među dojiljama su dokazala da je brzina punjenja mlečnih ćelija zavisna od ispražnjenosti dojke. Ta pojava se stručno naziva "autocrine" ili "lokalni nadzor". Ako se mlečna ćelija (alveola) ne isprazni potpuno, novonastalo mleko se pomeša s preostalim mlekom u ćeliji. Kada je mlečni kanal pun, oslobađaju se materije (enzimi, masne kiseline i drugi elementi) koje ćelijama šalju signal koji usporava stvaranje mleka. Što je dojka praznija, brže će se napuniti.

Kod majki kod kojih je je laktacija već dobro uspostavljena, u proseku nastaje 11 do 58 ml mleka na sat po jednoj dojci. Ispražnjene dojke stvaraju mleko brže nego pune. Ako se mleko iz dojki prazni redovno i neprestano - stvaranje mleka je potpuno.

Hartmannova ispitivanja su pokazala, da mlečne zalihe veoma zavise od potreba bebe. One veoma retko potroše baš svo mleko, koje im je ponuđeno. Prosečno, u toku jednog dana, bebe isprazne samo 74% razpoloživog mleka. Dečije sisanje na taj način stalno kontroliše stvaranje mleka u kraćim vremenskim intervalima (24 sata).

Tu pojavu nazivamo " koncept 80:20" gde 80% predstavlja običnu bebinu potrošnju svakoga dana a 20% mleka je ostatak mleka koje ostane u dojkama. Ako beba isprazni vise od 80%, zaliha mleka se POVEĆAVA da bi se održala razmera. Ako je ispražnjeno manje od 80% mleka, proizvodnja se SMANJI. Taj koncept je vrlo pojednostavljeno objašnjenje jako složenog procesa. Bitno je činjenica da se zaliha mleka ne može smanjiti iznenada ("preko noći"), već je taj proces jako spor i postepen.

Ispitivanja su takođe dokazala da količina i vrsta ishrane kao i količina unesene tečnosti vrlo malo utiču na proces proizvodnje mleka. Ako mati doji pravilno i često, ona i proizvodi dovoljno mleka. Ako nema čestog pražnjenja mleka, ni hrana ni piće ne mogu da pomognu.

Zaključak:

Prilagodite se svojoj bebi i posmatrajte je. Ako stvarno imate osećaj da nemate dovoljno mleka, bebu stavljajte da sisa pravilno i često. Za povećanje zaliha mleka možete da koristite i različite tehnike istiskanja mleka (ručno ili s pumpom). Najbolji recept za uvećanje zaliha mleka je često i pravilno dojenje. Ako beba slabo ili premalo sisa, mleko u dojkama ostaje, mlečna zaliha se smanjuje i beba je gladna. Zapamtite: ZAKON PONUDE I POTRAŽNJE!

A kako će mama najbolje i najjednostavnije znati da beba dobija dovoljno mleka?
- treba da broji mokre pelene (najmanje pet)
- treba da broji pokakane pelene (prvih nedelja najmanje dve , posle šeste nedelje može i na nekoliko dana, ali onda jaaaakooo mnoooogoo)
- beba dobija na težini prva tri meseca NAJMANJE 450 g na mesec. Znači, najmanje 110g-115g nedeljno. Pridobijena težina se računa od NAJNIŽE težine, ne od porođajne. Od trećeg do šestog meseca najmanje 80g nedeljno i od šestog meseca pa nadalje najmanje 50g nedeljno.
- beba se često i pravilno doji
- ona treba da izgleda zdravo, ima zategnutu kožu, zdravu boju, raste u dužinu i povećava joj se obim glavice
- beba je živahna i aktivna.