Priča o dojenju 9 - izuzetna!

Od momenta kada sam ugledala one dve crtice na testu pa do samog porođaja, mogu da kažem da sam imala divnu trudnoću. Svi su jedva čekali da se beba rodi, nagađali da li ce biti dečak ili devojčica, kako će se zvati, šta treba kupiti pre nego što se rodi... samo se meni nije žurilo. Meseci su polako prolazili, stomačić se zaokruživao, to malo biće je raslo u meni, pospano i bezbrižno... Lagano se ljuljuškalo u mojoj materici, pokretom mi dajući do znanja da je tu i da je sve u redu. A ja sam ga mazila, pevušila mu, hranila ga, pojila, grejala, štitila... ja sam bila ceo njegov svet i on je postao moj...

 

Možda će nekome zvučati ludo, ali kada se rodio, kada su ga prvi put na 5 minuta odneli od mene, u isto vreme presrećna i uplašena, osetila sam da mi nešto nedostaje, da su mi oteli nešto moje. To je bio prvi put da se razdvajamo. Onda su mi ga doneli i stavili na grudi. Dojenje je za mene bila jedina opcija, majčino mleko je najbolja hrana za bebu i svaka majka mora da doji svoje čedo. Priroda je to tako uredila i ako mogu svi zašto ne bih mogla i ja? Mesecima sam se plašila porođaja, a o dojenju jednostavno nisam razmišljala... kada je gladan staviću ga na siku, ne može biti teže od toga...

U bolnici sam pokušavala, nije išlo, moj malac je bio pospan, nije vukao, a ja sam bila preumorna. Žena sa kojom sam delila sobu je jezivo hrkala, a sa njom je u duetu hrkao i njen muž, jer su ovde gde ja živim posete neograničene. Onda je nagrnula familija, njena pa moja, odnosno moga muža, pa drugovi, pa kolege sa posla... oni koji se nisu pojavili zvali su telefonom i do neba se izvinjavali sto ne mogu da dođu... A ja sam samo želela malo tišine, da zagrlim svoju bebu, da ga gledam, nisam mogla da ga se nagledam! Jako sam želela da ga dojim, iako nije vukao bila sam spremna da pokušavam, da ne odustanem. Sestre su mi rekle da nemam mleka, pedijatri mi preporučili koje AD mleko da kupim, jer beba zaboga mora da jede.

Došli smo kući, kupili smo AD mleko. Pokušavala sam da ga stavim na siku, nije vukao, samo je spavao. Izdajala sam se po malo i davala mu to na špric. Četvrtog - petog dana mleko je krenulo, ali L. nije hteo da siki. Držala sam ga dojci noć i dan, samo je spavao... To me je jako plašilo. Vodili smo ga u hitnu, rekli su da je sve u redu, da je umoran, da mu dam na flašicu i obavezno AD, jer je ono jače. Nisam mogla da znam koliko on uopšte posisa, ali mi se činilo da gubi na težini. Sa osam dana smo primljeni u bolnicu. Moje dete je teško disalo i bilo je plavo u licu. Imao je 200g manje nego pri izlasku iz bolnice. Osećaj krivice je bio strašan, zašto sam toliko insistirala? Zašto nisam uvela flašicu? Šta ako mu se desi nešto strašno? Imao je bronhiolitis. Sada je bilo jasno zašto je toliko spavao, zašto nisam uspevala da ga probudim, zašto nije imao snage da vuče... 

 

U bolnici sam upoznala divne sestrice koje su mi pokazale kako da se pravilno izdajam, dale su mi pumpicu na korišćenje i ja sam se izdajala na 2 sata po 20tak minuta. L. su hranili u početku na sondu, pokušali su da mu daju na flašicu ali on ni za nju nije imao snage. Posle nekih nedelju dana je prihvatio flašicu i ja sam bila presrećna. Više mi nije bilo bitno da li ću ga dojiti ili ne, važno je bilo samo da jede, šta god, moje ili AD, samo da konačno dobije koji gram. Iz bolnice smo izašli posle 15ak dana, ja sam sada imala skoro dovoljno mleka da podmirim njegove potrebe, ali on nije sikio već ga je pio na flašicu. Mislila sam da ću ga kada dođemo kući lako vratiti na dojku.

 

U bolnici nas je dočekao još jedan šok. Dijagnostikovana mu je kongenitalna katarakta, čekale su ga dve operacije, sa 6 i 8 nedelja.

 

Kontrola kod babice 5 nedelja posle porođaja. Saopštava mi da nemam dovoljno mleka, da su mi grudi male, bradavice uvučene, da verovatno nemam dovoljno prolaktina, da nikada neću moći da dojim. Dodaje da zbog toga nisam ništa lošija majka od onih koje doje i da AD mleku ama bas ništa ne fali. Govorim joj kako ja svoje dete hranim mojim mlekom ali izdojenim, kako imamo samo jedan obrok AD uveče, a ona mi odgovara kako bebi treba "majka a ne krava muzara". Okrećem se i izlazim bez "doviđenja i prijatno". Na putu do kuće plačem, suze same liju. Osećam se kao najgora majka na svetu, da li je moguće da me niko ne razume?! Sutradan odlazim kod ginekologa, želim da me neko posavetuje kako da pumpicom podstaknem laktaciju pošto beba ne vuče. Doktorka mi predlaže tablete za zaustavljanje mleka i saopštava mi da sam u teškoj post-porođajnoj depresiji čim toliko insistiram da dojim. Jer da nije tako opustila bih se i uživala u bebi. Kaže mi da moram da izbacim pumpicu, da se odmaram što više ako hoću da se oporavim. Otpisala sam i ginekologa. Odlazim kod pedijatrice koja vodi L. Molim je za pomoć, užasno želim da izbacim i to malo dohrane ali mi ne ide. Daje mi uzorak sa nekim AD mlekom ubeđujući me da je odlično. I nju otpisujem, nalazim pro-dojeću pedijatricu koja me podržava u relaktaciji, preporučuje mi jedan preparat, navodno za podsticanje proizvodnje mleka i što je najvažnije govori mi da sam ja jedna divna mama i da radim pravu stvar. Što se porodice tiče, svi su poverovali u onu pricu o PP depresiji, sklanjali se od mene, nabacivši mi s vremena na vreme da dete mora da jede, da ja nemam mleka i da se pod hitno sredim i pomirim sa tim. Jednom prilikom sam čula kako pricaju da se L. zbog mene razboleo, jer je moje mleko nekvalitetno, pa je dete gladno. Napravila sam takav skandal da se zgrada tresla, od tada me niko više nije dirao. Možda sam ja u to vreme i delovala malo ćaknuto, 24h priključena na pumpicu, nervozna, umorna, zabrinuta... stalno sam mislila o operacijama koje slede, jednostavno nisam želela da slusam savete i pridike.

 

Odlazimo u bolnicu, prolaze i te dve operacije. Strašno je ispratiti novorođeno dete u operacionu salu ali ja tada nisam ni slutila koliko nas velika borba tek čeka... Samo sam znala da radim pravu stvar. Odustala sam od dojenja. L. nije smeo da se napreže i da plače dugo. Već je bio navikao na flašicu i rešila sam da ne insistiram. Izmlazala sam se danju na 2h, nocu na svaka 3h. Kada god bi beban zaspao panično sam hvatala pumpicu, spavala sam po 3 do 4h dnevno, ali je mleka bilo sve više. Kada je napunio dva meseca potpuno smo izbacili dohranu. Još u par navrata sam pokušavala da ga vratim na siku, ali nije uspelo. Pokušali smo i sa SNS sistemom za relaktaciju, ni sa njim nije išlo. Bilo je dana kada je lepo sikio, 2-3 epizode od po par dana, a onda bi se nešto desilo, otišli bi smo u bolnicu i on bi krenuo da bojkotuje siku i da plače sve dok mu ne dam flašicu. Kasnije sam saznala da se to zove štrajk. Popustala sam, ipak su njegove okice sada bile najvažnije. Ali tih par dana, tih nekoliko sati koliko sam uspela da ga dojim, slobodno mogu da kažem da su najsrećniji i najspokojniji trenuci u mom životu. Mama i beba mogu da budu toliko bliski samo dva puta u životu... u trudnoći i za vreme dojenja. Imala sam moju bebu kraj sebe, kao što sam nekada osećala njegove pokrete u stomaku, sada sam osećala tu malenu toplu ručicu kako pridržava siku ,dok me gleda onako zaneseno i blentavo...

 

A onda je beban prestao da gleda. Redovna kontrola, saopštavaju mi da se postoperativni tok iskomplikovao i da je moje dete slepo. Provodimo 4 nedelje na listi čekanja za operaciju koja bi mogla da mu spase vid, odbijaju nas u jednoj, pa u drugoj bolnici... jedno veče ga u ćebencetu odnosimo u bolnicu, jedno okce je nekontrolisano raslo u toku popodneva, akutni glaukom, hitna operacija, završavaju oko ponoći... Provodimo 3 nedelje u bolnici, za te tri nedelje operisali su ga jos dva puta. A ja sam nastavila da se izmlazam, stres je činio svoje, bilo je momenata kada ni kap nisam mogla da iscedim. A onda bih pogledala moju malu hrabru bebu, uzela ga u naručje, privila uz sebe... i mleko bi krenulo. Zanimljivo je to, da kada god bi on bio u velikoj opasnosti ja sam imala naviranje mleka. Kada god smo se pripremali za operaciju, dok je plakao od gladi, mleko je nekontrolisano teklo. Moj dečak je bio gladan, nije smeo da jede, a ja sam imala tako veliku potrebu da ga nahranim!!! Za vreme svake operacije sam se izmlazala, nisam mogla da sedim skrštenih ruku i čekam. Ovako sam činila nešto za njega, spremala mu mlekce, koje bi on kasnije, onako gladan slatko popio. Ubrzo smo postali povlašćena mama i beba u bolnici. Sestrice su mi noću donosile mleko, jogurt, voće, ujutru kafu, govorile su da tako nesto nikada nisu videli, da sam ja jedna neverovatna mama. Ta podrska mi je mnogo znacila.

 

Zatim je krenula terapija kortikoidima, jako visoke doze za jednu tako malu bebu. Pokušaj da se izbegnu dalje komplikacije... Bilo je kontraproiduktivno, komplikacija je bilo i više nego što smo mogli da zamislimo. L. je operisan jos četiri puta. Lekovi su prouzrokovali Kušingov sindrom: beban je bio jako otečen u licu i zglobovima, pojavile su se dlačice po telu, jako povišen krvni pritisak... i bio je stalno gladan. Ja sam pojačala izmlazanje i uspevala da ga pratim. Bilo je dana kada je pio i po 1200ml mleka dnevno i nije bilo nimalo lako izdojiti tu količinu. Kada je terapija kortikoidima obustavljena nadbubrežna žlezda je prestala da funkcioniše, kortizol je pao faktički na nulu, ali mi to tada nismo znali. Ja sam sumnjala, ali nisam imala nikakve dokaze za to. L. je preko noći prestao da jede! Odbijao je mleko, kada smo sa 6 meseci pokušali da uvedemo čvrstu hranu, ni nju nije hteo. Kada bih mu približila flašicu vrištao je i zacenjivao se. Par puta smo ga vodili u bolnicu zbog dehidracije, bio je u stanju da po 24h ništa ne pojede i ne popije. Davala sam mu na silu, na špric, po malo, samo da ne dehidrira. Gasio se polako, izgledao je umorno, smejao se i gugutao, ali je bio previše mirna beba. Počela sam da ga hranim dok spava, tako sam uspevala da mu dam po malo mleka - noseći ga u jednoj ruci i pevušeći mu... I tako smo mesecima funkcionisali, ne znajući šta se sa njim zapravo dešava. Zglob leve ruke mi se potpuno izdeformisao od nošenja i ljuljanja ali sam tako uspevala da ga nateram da barem nešto pojede. Opet su se pojavile sve one dobre duše sa početka priče da me posavetuju i kažu kako je do mleka, kako je previse slabo i kako mleko posle 6 meseci gubi na gustini i ukusu!?!? Ovaj put se nisam uzbuđivala, samo sam se smeškala, klimala glavom i ignorisala. Znala sam da radim pravu stvar, znala sam da je moja beba jako bolesna i da je moje mleko najbolji lek koje mogu da joj ponudim.

 

Pre 3 nedelje smo bili kod endokrinologa, konačno je potvrđen Adisonov sindrom i da L. zbog toga odbija hranu. Rekli su mi nešto strasno: da ne znaju kako je preživeo zadnje 3 operacije... da ne znaju kako je tako zdrav... da ne znaju kako nije izgubio na težini (nije dobio ni gram vec 4 meseca, ali nije ni izgubio)... Pitali su me da li često ima temperaturu. Za njega bi sada svaka upala ili infekcija mogla da bude fatalna... ali posle onog bronhiolitisa, on nikada nije imao temperaturu, nikada nije bio prehlađen, nikada proliv, nikada povraćanje... E da, rekli su da ne znaju šta ga to štiti. Kada sam im rekla da je do skoro bio iskljucivo na mom mleku, da ne sisa, već da se izdajam i dajem mu na flašicu, samo su se pogledali i rekli: "mama treba da znate da ste mu vi spasili život". Noseći L. u kenguru, ponovo sam iz ordinacije izašla plačući, ali ovoga puta ne zbog osećaja da sam loša majka. Bila sam jako ponosna na sebe i na svog malog dečaka. Užasavala me je i sama pomisao da sam u nekom trenutku mogla da odustanem. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da se razboleo, kako bi podneo sve one anestezije i dane u bolnici. Prvi put sam bila svesna šta smo sve prošli za ovih osam meseci. Nisam mogla odmah da idem kući, trebalo mi je vazduha. Ispred bolnice sam sela na jednu klupu, uzela svog dečaka, čvrsto ga stegla i ljubila ga dugo, dugo...

 

L. sada ima 9 meseci, preživeo je 9 operacija i 11 anestezija, vidi samo na jedno okce, ima 7,5kg, jedan zubic, sedi čvrsto, puzi. Puno se smeje, zna da kaze: mama, tata, baba, kada se vozi kolima vice brm-brm. Moja lepa, pametna i nasmejana mrvica!!! Sada je bolje, hormoni se polako vracaju na normalu, tako da je krenuo i da klopa. Pio je isključivo mamino mleko do 7. meseca, zatim smo krenuli sa kašicama, a od skoro sam mu uvela i nesto AD mleka... ne zato što sam se umorila od izdajanja, vec zato sto je on kako je rastao zahtevao sve više i više pažnje, pa je bilo sve manje vremena za pumpicu. Ali mama jos uvek ima za jednu punu flašicu... i to je minimum koji ćemo morati još dugo vremena da održavamo.

Autor: N. I.

Jedan od članova grupe za podršku dojenju na FB Moja podrška dojenju

Izložba na Tašmajdanu

"Podržimo početak života - pomozimo prevremeno rođenim bebama"

Tokom tri meseca trajanja kampanje ostvareni su prvi rezultati – kupljena je najsavremenija pumpa za izmlazanje mleka koja majkama na Institutu olakšava taj proces jer ujednačenim ritmom stimuliše i izvlači mleko, ne dozvoljavajući da se višak zadrži. Osim toga, sakupljen je deo sredstava za nabavku novih inkubatora, a određen deo sredstava usmeren je i na edukaciju zaposlenih na Institutu.

Danas su naše bebe srećne i nasmejane zahvajući majkama koje su donirale svoje mleko. Njihova izložba slika otvorena je 7. oktobra na Tašmajdanu i trajaće mesec dana. Pozivamo vas da dođete i pogledate kako su stasale naše prevremeno rođene bebe i kako uživaju u svojim prvim koracima.

Sve informacije o prvoj Banci humanog mleka možete pronaći na sajtu www.bankamleka.rs i Facebook strani „Podrži i ti“ (http://www.facebook.com/BankaMleka).

Kako donirati humano mleko?

I ove godine se nastavlja moja saradnja sa najhumanijom bankom na svetu, a to je banka humanog mleka koja se nalazi na institutu za neonatologiju u Beogradu.

Svim srcem vas pozivamo da se uključite u ovaj projekat i pomognete prevremeno rođenim bebama dajući im višak svog mleka.Prenosimo vam samo deo priče o banci mleka sa njihovog zvaničnog sajta www.bankamleka.rs

Na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde se zbrinjavaju prevremeno rođene i bebe sa zdravstvenim problemima, prikuplja se humano mleko za novoređenčad čije majke nisu u mogućnosti da doje. Na taj način malim pacijentima pruža se najzdravija i najprirodnija ishrana.

Davaoci humanog mleka za sada su uglavnom majke, čije bebe borave u ovoj ustanovi, ili one koje su nakon otpuštanja dece nastavile da doniraju svoje mleko. Ovako prikupljene količine, ipak su daleko manje od potreba, te je neophodno da se u ovaj vid humane i plemenite aktivnosti uključe sve majke koje su zdrave i imaju višak mleka.

Ukoliko želite i možete da donirate svoje mleko obratite se Odeljenju za majke dojilje Instituta za neonatologiju u Beogradu na broj telefona 011 36 30 127 gde ćete dobiti sve neophodne informacije.

Zahvaljujući projektu „Podrška razvoju prve banke humanog mleka u Srbiji“ koji su pokrenuli Rosa i Institut za neonatologiju, ova ustanova je dobila dostavno vozilo, kojim će se prikupljati mleko od majki dojilja, te roditelji više neće morati sami da ga donose u Institut. Medicinski radnici odlaziće do svake majke, ponaosob, pokazaće joj kako da održava higijenu ruku i dojki i daće joj pumpicu i specijalne bočice za odlaganje mleka. U dogovoru sa majkom, medicinski radnici će je redovno posećivati i prikupljati mleko namenjeno novorođenčadima u Institutu.

Moja podrška dojenju u časopisu Roditelj i dete

Pre dva dana je na ovom blogu u postu o Banci mleka, Moja podrska dojenju: Institut za neonatologiju dobio najsavremeniju medicinsku opremu
ostavljen sledeći komentar:
"http://plavonebozutikamen.blogspot.com/2011/05/sa-bloga-leptir-stigla-mi-je-nova.html
blogerska nagrada je na gornjoj adresi."
U prvom trenutku mi ništa nije bilo jasno i baš kada sam htela da komentar proglasim spamom i da ga ne objavim na sajtu, misleći da se radi samo o još jednom spam poruci o nekoj tamo nagradi kojih ima jako mnogo na internetu, ipak mi đavo nije dao mira i otišla sam da vidim o čemu je reč.
Otvorio mi se sjajan blog Plavo nebo žuti kamen . I dalje mi nje bilo baš jasno o čemu se radi... Lista od 5 blogova, pominje se časopis za decu... i među njima i moj blog. Igrom slučaja jedan od navedenih blogova Ivanino blago mi je bio poznat od ranije Ivanino blago pa sam svratila i do drugaricinog bloga. Kad tamo... pažnju mi je privukao tekst "Blago u časopisu Roditelj i dete"
U majskom broju ovog časopisa u rubrici Vodič za internet u društvu sa Plavo nebo, žuti kamen, Mame ne rade na “repeat”, Rastemo i Ivanino blago našao se i moj blogić :)))))

Majski broj časopisa za roditeljstvo

strane 92 i 93

i u krupnom planu

Evo i teksta jer se na slici ne vidi baš najbolje:
"Tea nije "obična" mama. Ona je mama troje klinaca, koja je uspela da se izbori sa problemima u vezi sa dojenjem i svojoj deci podari najlepši početak života-uz majčino mleko. I ne samo to, godinama je prikupljala znanje i iskustvo, i pretočila ga u koristan i važan blog, posvećen savetima o dojenju.
Svoje znanje stalno dopunjava, daje savete trudnicama i mamama preko interneta, tekstovima, i-mejlom, na svojoj veoma posećenoj Fejsbuk grupi, a od pre dve godine i kao mama savetnica za dojenje Udruženja RODITELJ. Skoro svaka novopečena mama koja naiđe na "zid" kada je dojenje u pitanju, teško da će omašiti ovaj blog. Ako znate nekog ko uskoro treba da se porodi, od srca mu preporučite ovu riznicu majčinskog iskustva."

Zahvaljujem se na poverenju časopisu Roditelj i dete :)

Nova Rosa boca – pravi izbor za prirodu, vas i vaše dete

Za pravilan rast i razvoj dece veliki značaj ima zdrava životna sredina. Mnoge odluke koje donosimo, a tiče se našeg odnosa prema prirodi, utiču na to da li će naši mališani odrastati u zdravom okruženju.
Upravo zato Rosa je kreirala nove, lakše Rosa boca od 1,5l i 0,5l za čiju izradu se koristi od 10 do 20% manje plastike nego prošle godine.
Prepozantljive su po manjem grlu i vidljivo drugačijem zatvaraču, a u odnosu na ambalažu u koju je Rosa flaširana 2005. godine, današnje boce lakše su od 34 do 43%.

Rosa voda u novoj ambalaži, pravi je izbor za prirodu, vas i vaše dete.
Posetite naš sajt i Facebook stranicu:
www.rosa.co.rs
http://www.facebook.com/vodaRosa

Institut za neonatologiju dobio najsavremeniju medicinsku opremu

Rosa pomogla razvoj prve Banke humanog mleka u Srbiji

Beograd, 10. decembar 2010 – Prva Banka humanog mleka u Srbiji i regionu dobila je najsavremeniju medicinsku opremu idostavno vozilo za prikupljanje mleka zahvaljujući uspešno realizovanoj petomesečnoj kampanji koju je Rosa voda pokrenula sa Institutom za neonatologiju. Kampanja, koja je takođe imala edukativni karakter, rezultirala je time da je udvostručena količina prikupljenog mleka, a broj majki koje su donirale mleko porastao je čak deset puta u odnosu na prethodnu godinu. Više od 20.000 ljudi podržalo je ovaj projekat na različite načine, čime je ostvaren jedan od ciljeva – da se podigne svest građana, posebno trudnica i majki, o značaju doniranja humanog mleka.

Kampanja, koja se odvijala pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, trajala je od juna do novembra ove godine i u tom periodu, od svake prodate flaše Rosa vode od 1,5l, odvajana su sredstva za pomoć daljem opremanju i razvoju prve Banke humanog mleka.

„Projekat smo pokrenuli u želji da obezbedimo najbolju hranu za sve prevremeno rođene i bebe sa zdravstvenim problemima koje su smeštene na Institutu za neonatologiju. Ponosni smo što smo zajedničkim trudom doprineli tome da je sve veći broj malih pacijenata u prilici da se hrani humanim, majčinim mlekom. Da smo sproveli dobre aktivnosti, sa vidljivim benefitima, potvrđeno je i time što je ovaj projekat proglašen za jednog od tri finaliste u kategoriji „Najbolja etička/humanitarna inicijativa” na međunarodnoj dodeli nagrada „Water Innovation Awards“ održanoj u Škotskoj“, rekla je Tanja Petrović, Rosa brend menadžer.

“Zahvaljujući partnerstvu sa Rosa vodom, sve veći broj beba dobija najbolju i, za njih, najzdraviju hranu – majčino mleko, a Banka humanog mleka dobila je potrebnu medicinsku opremu, koja nam umnogome olakšava uslove rada. Osim toga, ono što nas dodatno motiviše da nastavimo sa predanim radom jeste činjenica da je naša Banka mleka u oktobru postala članica Evropske asocijacije banaka mleka. To je međunarodno priznanje za sav trud i napor koji svi zajedno ulažemo, kako bi bebe na Institutu dobile najadekvatniju brigu i negu, ali i priznanje za trud svih humanih ljudi koji su kupovinom Rosa vode doprineli da što više beba u Srbiji bude sito“, izjavila je direktorka Instituta za neonatologiju Niveska Božinović-Prekajski.

Da podsetimo, na Institutu za neonatologiju svake godine se zbrine više od 1.000 prevremeno rođenih i beba sa ozbiljnim zdravstvenim problemima iz cele Srbije. Upotreba humanog mleka u njihovoj ishrani od suštinskog je značaja za prevazilaženje problema nezrelosti organa i u određenoj meri utiče na kvalitet preživljavanja.

Rosa voda nastaviće da u saradnji sa Institutom podržava razvoj prve Banke humanog mleka i tokom 2011. godine, sa ciljem da u što skorije vreme sve bebe u Srbiji imaju priliku da kao hranu dobijaju majčino mleko.

Banka mleka je dobila vozilo...

Sa zadovoljstvom nastavljam da pratim rad nase prve banke humanog mleka. Da vidimo zajedno sta to ima novog kod njih:

Novo vozilo omogućiće prikupljanje veće količine mleka za prevremeno rođene bebe

Beograd, 28. septembar 2010 – U okviru projekta “Podrška razvoju prve Banke humanog mleka u Srbiji” Rosa je donirala Institutu za neonatologiju prvo vozilo za prikupljanje humanog mleka od majki dobrovoljnih davalaca. Novo vozilo će olakšati i omogućiti dobavljanje većih količina mleka za prevremeno rođene i bebe sa zdravstvenim problemima koje su smeštene u toj ustanovi.

Oko 1.000 beba svake godine zbrine se na Institutu za neonatologiju, a upotreba humanog mleka u ishrani te najugroženije populacije novorođenčadi ima poseban značaj u prevazilaženju problema nezrelosti organa i u određenoj meri utiče na kvalitet preživljavanja.

“Potreba za nabavkom ovog vozila proistekla je iz činjenice da mnoge majke koje imaju višak mleka i žele da ga doniraju, nemaju kome da ostave svoju novorođenčad kako bi došle do Banke humanog mleka na Institutu. Putem ove donacije Rosa vode, medicinski radnici će svakodnevno odlaziti do njih i prikupljati mleko, a bebama na Institutu biće omogućena najbolja i najzdravija hrana – majčino mleko. Očekujemo da ćemo stvarno olakšati mamama da realizuju svoju dobru volju i da će se značajno povećati broj dobrovljnih davalaca donorskog mleka“, izjavila je načelnica Odeljenja za majke Instuta za neonatologiju Slavica Simić.

Zahvaljujući projektu koji ima za cilj podršku razvoju i opremanje prve Banke humanog mleka, koji je podržalo Ministarstvo zdravlja, Rosa će kupiti i najsavremenije medicinske aparate za obradu, kontrolu i čuvanje humanog mleka, što će obezbediti kontinuiranu prirodnu ishranu velikom broju novorođenčadi.

„Projekat koji smo pokrenuli u saradnji sa Institutom počeo je juna meseca, i kupovina vozila je prva donacija kojom Rosa zajedno sa svojim potrošačima, želi da pomogne najmlađim pacijentima. Sledeći korak je nabavka moderne medicinske opreme, a pored toga cilj nam je i da podignemo svest ljudi o važnosti doniranja humanog mleka. Trud koji smo svi zajedno uložili rezultirao je time da smo ohrabrili i motivisali mnoge majke da doniraju višak svog mleka. Projekat “Podrška razvoju prve Banke humanog mleka u Srbiji” traje do kraja oktobra, a kupovinom ROSA vode u pakovanju od 1,5l svako može pomoći dalje opremanje Banke humanog mleka“, izjavila je brend menadžerka Rose Tanja Petrović.

Inače, od ukupog broja rođene dece u Srbiji, između devet i jedanaest odsto rodi se pre vremena, a od toga dve trećine beba je teško bolesno. Pod prevremeno rođenom decom smatraju se devojčice i dečaci rođeni pre 37. nedelje, a najmanje preživele bebe u Institutu za neonatologiju težile su svega pola kilograma.

Dojenje: Problemi i kako ih prevazići (MAMA)

Evo i mog teksta iz casopisa MAMA:

Kada se pomene dojenje nekome ko ga nije lično iskusio, ili preciznije rečeno problemi sa dojenjem, šta je ono što prvo pomisli o njemu? Dojenje je nešto prirodno i kakvi su sada to problemi! Majka da detetu da sisa i to je to! Ali ne. U stvarnosti to nije baš tako. Godinama su među majkama širene dezinformacije i raznorazni mitovi zbog kojih su majke odustajale od dojenja. Tih zabluda ima i dan danas. Evo samo nekoliko izazova sa kojima se majke suočavaju, a često u tim trenutcima zbog nemanja adekvatne podrške, dolazi ili do komplikacija ili do odustajanja od dojenja.

1. Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)
2. Prepunjenost dojki
3. Začepljenje mlečnih kanala
4. Mastitis
5. Smanjena količina mleka u grudima (Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?)
6. Upotreba lekova za vreme dojenja

Preosetljivost bradavica i ragade (ranice na ispucalim bradavicama)

Preosetljivost bradavica i pojava ranica na njima su usko povezane pojave. Ono sto je uzrok i jednog i drugog problema je NEPRAVILNO POSTAVLJENA BEBA na dojku. Ova dva problema se naročito često javljaju kod prvorotki. U nedostatku adekvatne pomoći dešava se da majka bebu ne postavi pravilno na dojku i tada umesto da beba izvlači dragoceno mleko ona sisa samo bradavicu iz koje ne dobija mleko. Bradavica prvo postaje crvena i preosetljiva da bi se posle nekoliko takvih podoja na bradavici poele pojavljivati ragade (ranice). Samo majka koja je iskusila ragade zna koliko one znaju da bole.

Kako prevazići ovaj problem?

Najvažnija stvar je namestiti bebu da sisa na pravilan način tj ispraviti tehniku dojenja. Ponekad se radi sasvim maloj izmeni koja ce učiniti čudo. Potrebno je postaviti bebu tako da je celim telom okrenuta ka mami. Bebin nosić je u visini bradavice. Ukoliko je potrebno postavite ispod bebe (ako sedite) jastuk koji će pomoći da beba bude na pravoj visini. Kada bradavica dodirne bebina usta beba će instinktivno da ih otvori. Potrebno je osetiti trenutak kada je beba jako otvorila svoja usta i tek tada je postaviti na dojku. Bebina usta treba da obuhvate što veci deo areole (tamnog dela kože oko bradavice), bebin jezik može da se primeti izmedu donje usne i dojke. Potrebno je da beba obuhvati što vecu površinu oko same bradavice. Ovako postavljena beba nece nanositi bol maminim bradavicama. Posle kraćeg vremena majka bi trebalo da oseti refleks otpuštanja mleka. Njega majke najčešće opisuju kao bockanje i peckanje koje se oseća u dubini dojke. U tom trenutku se obično dešava da čak i iz druge dojke krene da curi mleko. Čim mleko krene beba će započeti sa gutanjem mleka koje može da se čuje. Tek tada je beba pravilno postavljena na dojku i majka može da bude sigurna da sve teče kako treba. Posle svakog podoja potrebno je da premažete bradavicu sa par kapi vašeg mleka. Neka se dojke što više nalaze na vazduhu da bi lakše i brže zacelile ragade.

Prepunjenost dojki

Do prepunjenosti dojki dolazi iz više razloga kao što su: nagli nadolazak mleka posle porođaja, neadekvatno sisanje bebe zbog loše tehnike dojenja, razdvojenost majke i bebe u vreme kada bi trebalo da beba doji, uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored, smanjena zainteresovanost bebe za sisanjem, preskakanje podoja, odbijanje bebe od dojke zbog prestanka sa dojenjem… Koji god da je razlog zbog kog su se dojke prepunile postoji samo jedan prirodan način da se količina mleka u njima smanji, a to je izmlazanje mleka. Bez obzira koju tehniku koristite (rucno izmlazanje ili korišćenje pumpice za izmlazanje mleka) u principu potrebno je uraditi sledeće: staviti suvu toplu pelenu na dojku ili je tuširati toplom vodom i polako masiranjem dojke od korena ka bradavici krenuti sa izmlazanjem mleka. Mleko se izvlači do trenutka kada osetite olakšanje i kada se nabreklost smanji. Nema potrebe da se mleko izmaza više od toga jer ce se dužim izmlazanjem samo doći do kontraefekta da se količina mleka u dojkama počne povećavati. Po zavrsetku izmlazanja na dojke možete starviti hladnu oblogu koja će pomoci da se prijatnije osećate. Ne zaboravite da ništa bolje ne izvlaci mleko iz dojki od vaše bebe. Onog trenutka kada beba bude uz vas dajte joj da sisa. Ukoliko je potrebno pre samog podoja izvucite iz dojki malo mleka da areola smekša kako bi beba lakše obuhvatila dojku ustima.

Začepljenje mlečnog kanala

U dojkama se nalazi dosta mlečnih kanala kroz koje se mleko sliva ka bradavici kroz koju mleko dolazi do vaše bebe. Ponekad se desi da se neki od kanala začepi. Uzrok začepljenja mlečnog kanala je mleko koje nije lepo posisano. Razlozi zašto je mleko začepilo kanal su razni od nepravilne tehnike dojenja preko neadekvatnog brushaltera do stresa ili preskocenog podoja. Kako i šta uraditi da se prevazide ovaj problem? Dojite, dojite i dojite… Jedino ako beba bude sisala uspećete da rešite problem. Važno je da beba što bolje isprazni dojku. Menjajte položaje za dojenje, masirajte za vreme podoja predeo gde je došlo do zacepljenja u pravcu bradavice i dozvolite bebi iako vas boli da često sisa jer drugačije necete uspeti da razbijete mleko koje je začepilo mlečni kanal.

Mastitis

Mastitis je jednostavno receno upala dojke koja može ako se ne reaguje na vreme da se pretvori u infekciju tj infektivni mastitis. Do mastitisa dolazi ukoliko se ne rešava problem prepunjene dojke ili začepljenog mlečnog kanala. Dojka je tvrda, crvena i boli na dodir. Dolazi do porasta temperature i opšte stanje majke najviše liči na grip kada svi mišici pocinju da bole. Šta raditi?

Najvažnija stvar je da MORATE nastaviti sa podojima. Vaše mleko je dobro za vašu bebu, a samim tim što beba sisa mleko ona pomaže i lakšem izlečenju majke. Ukoliko je dojka i dalje tvrda posle podoja nastavite sa masažom i sa izmlazanjem. NEMOJTE uzimati lekove na svoju ruku. Porazgovarajte sa lekarom o eventualnoj terapiji antibioticima koji su kompatibilni sa dojenjem. Odmarajte se koliko možete, masirajte grudi. Izmedu podoja stavljajte na njih hladne obloge, a pred podoj tople koje ce vam pomoci da mleko lakše krene kada beba počne sa podojem.

Ima li dovoljno mleka u mojim grudima?

Ovo je najčesce pitanje i sumnja koja muči svaku majku. Ukoliko sumnjate u količinu mleka koju Vaša beba posisa dovoljno je da obratite pažnju na broj mokrih i ukakanih pelena u toku 24 sata. Broj od 4-6 mokrih pelena za jednokratnu upotrebu ili 6-8 pamučnih pelena je znak da beba dobija dovoljno tečnosti. Sto se tiče broja stolica u 24 sata taj broj varira od uzrasta bebe. 3-4 pražnjenja u 24 sata je pokazatelj da beba dobija dovoljno mleka. Kod starijih beba moze da dodje do mnogo ređih pražnjenja creva ali to ne ukazuje na manjak mleka. Ukoliko beba nema dovoljno mokrih pelena bice potrebno da se potrudite da povecate količinu mleka u vašim grudima. To nije tako teško ako se pridrzavate osnovnih pravila. Naravno pošto se količina mleka nije smanjila preko noći isto tako se neće ni povećati preko noci. Moracete dati malo vremena vašem telu da adekvatno odgovori na stimulaciju i poveća količinu mleka. Da bi povećali količinu mleka potrebno je da vašoj bebi često dajete da sisa. Mnogo je efikasnije česće a kraće sisanje od dugih podoja sa velikim razmacima izmedju njih. Posle svakog podoja se potrudite da jos bar 5 minuta nastavite da stimulisete izmlazanjem vaše grudi. U potpunosti je nebitno da li za vreme tog stimulisanja iz vase dojke izlazi mleko ili ne. Vazna je upornost. Tek posle 3-4 dana cete moci primetiti razliku u kolicini mleka u vasim dojkama. Nemojte da sumnjate u svoje telo, ono to može.

Upotreba lekova za vreme dojenja

Često se dešava da se mama razboli, a treba da doji svoju bebu. Bez obzira o kom zdravstvenom problemu radi uvek je potrebno da mama ima na umu najvažniju stvar, a to je da se u organizam ne unosi ni jedan lek bez konsultacije sa lekarom. Sve što unosite u organizam se rastvara i putem krvi jedan deo tih materija dolazi i u vaše grudi tj mleko. Nemojte da uzimate ništa od lekova bez konsultacije sa lekarom koji mora biti upoznat sa cinjenicom da dojite bebu. U najvećem broju slučajeva lekar ce vam prepisati adekvatan lek koji se može koristiti i za vreme dok dojite bebu.

Drage moje, sve prepreke koje su ovde nabrojane su uobičajne i mogu da se prevaziđu. Budite uporne jer samo SADA imate mogućnost da svojoj bebi pružite najkvalitetniju hranu. Vaše mleko nije samo hrana ona je i lek i uteha i ljubav i podrška i osećaj sigurnosti. Bebe jako brzo porastu, a dojenjem im dajete najkvalitetniji temelj za početak života. Ne zaboravite da je u prvih šest meseci vaše mleko sasvim dovoljno za pravilan rast i razvoj vaše bebe.

Mama, jul 2010, strane 44-46.

Izvor: Uduzenje RODITELJ

Casopis MAMA - tekst o dojenju

Da li ste kupili Julski broj casopisa MAMA?

Ako ste ga kupili pogledajte i procitajte tekst na stranama 44, 45 i 46.
"HOCU DA DOJIM BEBU - problemi i kako ih prevazici"
Autor teksta: Ja
Tekst napisan za Udruženje RODITELJ

Doniranje mleka - Iskustvo jedne majke

Drage moje citateljke, da li ste znale da mozete Vasim mlekom da pomognete bebama koje su rodjene pre vremena? Znate li da doniranjem

mleka spasavate zivote jer Vase mleko nije samo hrana vec i lek?

Procitajte iskustvo jedne majke koja se porodila pre vremena i koja je izmlazanjem uspela da ... ma sta da vam pricam, odvojite malo vremena i procitajte njenu ispovest.

Iskustvo jedne majke

(klik na link iznad)

Volela bi da procitam jos ovakvih prica jer nam je potrebna humanost.

Jako je lepo znati da mozete uraditi nesto ovako lepo. Nadam se da ce donorki mleka biti sve vise. :)

Ukoliko želite da donirate svoje mleko obratite se Odeljenju za majke dojilje Instituta za neonatologiju u Beogradu na broj telefona 011 36 30 127 gde ćete dobiti sve neophodne informacije.

O projektu „Podrška osnivanju prve banke humanog mleka u Srbiji"

Za sve mame koje imaju viska svog mleka, za sve mame koje su pre vremena rodile svoje bebe, za sve mame koje su humane i imaju volju i zelju da svojim mlekom pomognu malim bebama da porastu u velike bebe... :)

______________________________________________________

U našoj zemlji se godišnje prevremeno rodi više od osam hiljada beba, od čega čak pet hiljada ima teške zdravstvene probleme i zahteva posebnu negu i lečenje. Za svako novorođenče, a posebno ono koje je prevremeno rođeno, majčino mleko je od neizmerne važnosti jer u svom sastavu ima hranljive materije koje ga štite od alergija, infekcija i podstiču razvoj imunološkog sistema.

Na žalost, nemaju sve žene mogućnost da doje, dok druge opet imaju više mleka nego što je potrebno njihovoj deci. Upravo one koje imaju više mleka mogu da postanu dobrovoljni davaoci humanog mleka i da na taj način pomognu prevremeno rođenim mališanima. Na Institutu za neonatologiju, gde se leče prevremeno rođene i bebe sa zdravstvenim problemima, potreba za humanim mlekom je najveća jer je ono i hrana i lek za male pacijente.

Upravo zbog toga Rosa je u saradnji sa Institutom, osmislila i pokrenula projekat podrške razvoju prve Banke humanog mleka u Srbiji, kako bi što više beba imalo priliku da dobije najbolju i najzdraviju ishranu – majčino mleko. Od svake prodate flaše Rosa vode od 1,5l biće izdvojena novčana sredstva za kupovinu najsavremenijih medicinskih aparata za obradu i čuvanje mleka, a biće kupljeno i dostavno vozilo za prikupljanje mleka od majki koje imaju više nego što je potrebno njihovoj deci.

Ovaj projekat podržali su voditeljka Nataša Miljković i glumac Srđan Timarov koji su nedavno postali roditelji. Nataša je, inače, i sama rođena pre vremena i to na dan Sv. Tatjane Mlekopitateljice, zaštitnice dojilja, zbog čega joj je, kako je izjavila priča o Banci mleka jako humana i bliska.

Saradnjom sa Institutom na ovom projektu, Rosa takođe ima za cilj da podigne svest ljudi o značaju doniranja humanog mleka kao najzdravijeg načina ishrane novorođenčadi i da poveća interesovanje majki dojilja za doniranje mleka.

Ukoliko želite da pomognete drugim majkama i njihovoj deci, pozivamo Vas da se kupovinom Rosa vode priključite ovoj akciji!

Vise o ovoj akciji na: bankamleka.rs

Vracanje bebe na dojku...

Uvod

Ovaj tekst je bio od pomoći mnogim majkama koje sui male širok spektar problema koji su vezani za odbijanje dojke. Tu se pre svega misli na bebe koje:

• su tek rođene (ili usvojene bebe) i koje pokušavaju da savladaju tehniku dojenja
• su prestale sa sisanjem ali žele ponovo da sisaju
• odbijaju da sisaju (čak i da se drže u položaju za dojenje)
• imaju problem sa dojenjem jer su hranjene flašicom (nipple confusion)
• nervozno sisaju ali ne odbijaju podoj
• su u štrajku dojenja

Čak i ako je vaša beba uporna u tome da odbija dojku moguće je vratiti je dojenju ali će Vam za tako nešto trebati vreme i strpljenje. Očekujte situaciju "dva koraka napred jedan korak nazad."

Osnove

Pratite uputstva

Dva osnovna pravila kojih trebate da se pridržavate kada imate bebu koja ima problem sa dojenjem su:

1. Nahranite bebu. Da bi beba bila raspoložena da uči tehniku dojenja potrebno je da bude sita. Prvi izbor kada je u pitanju šta dati da jede bebi koja ne sisa je mamino mleko, drugi izbor je mleko druge majke, treća opcija je adaptirano mleko.
2. Održavajte količinu mleka u dojkama. Što uspešnije održavate količinu mleka u dojkama beba će imati više prilika u toku dana da pokušava da sisa i njen trud će biti bolje nagrađen (većom količinom mleka).

Predlog kako bi tipičan podoj mogao da izgleda

• Obratite pažnju na položaj u kom držite bebu. On treba da je pun pažnje i podrške.
• Ukoliko beba prihvata da je držite u nekom od položaja za dojenje znači da možete da krenete sa postavljanjem bebe na dojku. Pokušajte, ako to prija bebi, da provede na vašoj dojki 10 minuta, a ako se beba unervozi, vreme može da bude i kraće. Nije dobra ideja da se pokušava duže od 10 minuta po podoju – duži period će umoriti bebu, postavljanje na dojku će biti teže, a ukoliko insistirate postoji mogućnost da će beba povezati dojenje sa neprijatnim iskustvom.
• Ukoliko se Vi ili beba unervozite pri postavljanju bebe na dojku stanite; sačekajte malo, pre novog pokušaja koliko je to moguće da umirite bebu ili sebe – dajte bebi svoj prst da ga sisa, postavite bebu da legne koža na kožu između maminih grudi ili neka bebu tata malo uzme u svoje ruke.
• Ponekad može da bude od pomoći ako bebi ponudite malo dohrane pre pokušaja dojenja; na ovaj način će bebina glad biti malo ublažena, a kao rezultat toga beba će biti smirenija i lakše će pokušati da doji. Ukoliko je postavljanju bebe na dojku prepreka njena glad što pre je nahranite bez obzira koju metodu hranjenja koristite. U situaciji kada ste oboje frustrirani tada dajte bebi ceo obrok ali ako mislite da je beba spremna da pokuša da doji (a i Vi ste spremni) dajte bebi samo onoliko koliko je potrebno da se smiri i da pokuša da doji.
• Ukoliko beba ne prihvata dojku ili ne sisa efikasno (neće da sisa vise od 3 gutljaja) ponudite bebi dohranu (20-30ml), a zatim pokušajte još jednom sa podojom. Ukoliko beba odbija da sisa prestanite sa pokušajem i odložite ga za sledeći podoj, a bebu nahranite kao što ste je hranili i do sada.
• Uvek kada beba ne sisa za vreme podoja ili kada je sisala samo malo ali ne dovoljno da bude sita obavezno se izmlazajte posle takvog podoja. Ovo će Vam pomoći da odrzavate količinu mleka ali ćete takođe imati i nešto mleka za sledeći podoj ukoliko beba ne bude želela da sisa.

Nahranite bebu!

• Ne pokušavajte da izgladnite bebu da bi sisala. Vaša beba ne odbija da sisa samo zato što ne želi da sisa ili je jednostavno tvrdoglava i baš zbog toga ignorišite sve one koji Vam kažu "Beba će da sisa kada bude dovoljno gladna."
• U suštini beba koja neće da sisa ona neće zato jer nezna kako. Vaš cilj je da (nadam se uspešno) pronađete uzrok zbog kog beba nemože da sisa i da ga rešite, prevaziđete i (ili) da sačuvate količinu mleka sve dok se problem reši sam od sebe (ovo se odnosi na bebe koje imaju zdravstveni problem zbog kog nisu u stanju da sisaju, koje su prevremeno rođene ili previše male da bi sisale). Dobra kvalitetna podrška u tim trenutcima je neophodna.
• Održavajte bebu sitom i raspoloženom koliko god je to moguće. Naprimer nastavite da je hranite Vašim izmuzenim mlekom, mlekom druge majke, adaptiranim mlekom ili čvrstom hranom (ukoliko je beba dovoljno stara da već uzima nemlečnu hranu) ali se trudite da što više beba bude u direktnom kontaktu koža na kožu sa Vama i da sisa u toku dana i noći ako je to moguće izvesti.

Održavanje količine mleka kada beba ne sisa

Jako je važno da izmlazate svoje mleko da bi se održala proizvodnja mleka sve dok beba ne pređe sa drugih metoda ishrane u potpunosti na dojenje.

Privolite bebu da doji

Opšti saveti

· Vaš cilj je da privolite bebu da prihvati dojku. Ne pokušavajte da bebu na silu terate da doji. Vršenje pritiska na bebu jednostavno ne uspeva, unosi nervozu i kod bebe može da stvori averziju prema dojkama. Kako se bebina tehnika sisanja bude popravljala beba će dobijati sve više mleka iz dojki, a to će uticati na nju da bude strpljivija jer će shvatiti da je njen trud nagrađen. Baš zbog toga beba će postati strpljivija pri podojima.

· Nosite garderobu u kojoj su dojke lako dostupne Vašoj bebi. Bebe mogu da izgube strpljenje dok otkopčate bluzu i brushalter. Ukoliko je moguće boravite u toploj prostoriji u kojoj i Vi i beba možete da se raskomote od struka na gore.

· Mnogo kontakta koža na kožu može da pomogne Vašoj bebi da bolje sisa i da brže napreduje u težini. Neka beba bude što više vremena u Vašoj blizini i pružite joj što više pokušaja da doji (čak i ako su pokušaji neuspešni). Mazite se često, kada je beba pospana posle dobijenog obroka. Na ovaj način će se beba uspavati i buditi zadovoljna uz maminu blizinu uz mnogo kontakata koža na kožu, a Vi ćete biti u mogućnosti da bebi ponudite dojku odmah pri prvom znaku da je gladna. Ukoliko se desi da je beba u polusnu potražila dojku ili čak posisala par gutljaja to je znak da se sve kreće u pravom smeru. Samo napred.

• Često nudite dojku. Eksperimentišite, pokušajte da dojite bebu na mestu gde znate da bebi prija, menjajte položaje za dojenje, u kadi, dok se šetate po kući, dok ležite i odmarate, dok beba spava, u trenutku dok se budi, uvek kada mislite da je beba zainteresovana. Jednostavno rečeno bilo kada i bilo gde.
• Izbegavajte da vršite pritisak na bebu da doji. Nudite podoj na što smireniji način, pretvarajte se da Vam je svejedno da li će beba da sisa ili ne. Ovo je lakše reći nego izvesti ali je važno da beba i Vi budete što smireniji da bi dojenje povezali sa prijatnim trenutcima bez stresa. Nemojte svojom rukom da držite bebinu glavicu od pozadi ili da je gurate na dojku. Jednostavno ako beba pomera glavu od dojke sačekajte pa ponudite malo kasnije. Ako se beba unervozi pri pokušaju da joj ponudite dojku ponovo povećajte količinu kontakta koža na kožu bez nuđenja dojke. Prepustite kontrolu i odluku da li će da doji ili ne Vašoj bebi. Na Vama je da budete dostupni, a beba donosi odluku da li želi i da li joj to prija.
• Nosite svoju bebu često. Koristite kengura, maramu, sling... bilo šta što Vam prija. Nosite se i mazite što više. Igrajte se i pružite bebi što više pažnje.
• Spavajte u blizini Vaše bebe. Ukoliko beba spava sa Vama to Vam olakšava da budete što više zajedno tj da imate što više kontakta koža na kožu, a i dojke su uvek u blizini. Ukoliko ne spavate u istom krevetu poželjno je da se bebin krevet nalazi ili uz Vaš krevet ili bar u istoj prostoriji gde i Vi spavate. Na ovaj način ćete biti u prilici da prepoznate znake da je beba gladna, lakše ćete joj ponuditi dojku i imaćete više sna.
• Silikonske bradavice (šeširići) mogu da budu od koristi za bebe koje prelaze sa flašice na dojku.
• Utešno dojenje se najčešće javlja pre dojenja koje služi da zasiti bebu. Nudite dojku uvek čak i kada vidite da želi, a neće da sisa: na kraju obroka, kada je beba pospana, kada se probudi. Tek kada beba prihvati dojku kao nešto šta joj prija i stvara prijatna osećanja e tada možete aktivnije da se posvetite dojenju radi jela.

Ono na čemu sada radite je to da privolite bebu da sisa a ne da je primorate da sisa!

Flašica - da ili ne?

Veliki deo stručnjaka ne preporučuje upotrebu flašica i cucli varalica sve dok beba uči pravilno da sisa jer će bebina potreba za sisanjem biti zadovoljena čestim postavljanjem bebe na dojku. Naravno ukoliko Vaša beba ima problem sa pravilnim sisanjem jer je hranjena flašicom (nipple confusion) tada bi bilo najbolje da izbegavate hranjenje flašicom što je više moguće (pogotovo ako ste stalno sa bebom) sve dok beba ne počne pravilno da sisa. Ukoliko beba ne dozvoljava postavljanje na dojku tada ćete morati sami da se snađete da pronađete adekvatan način da Vaša beba prevaziđe potrebu za sisanjem bez ovih pomagala, a da bude zadovoljna.

Razmislite koji način hranjenja bebe osim flašice bi Vam najviše prijao: hranjenje iz šoljice, kašikom, špricem, slamčicom za dojenje

,

pipetom... Slamčica za dojenje može da bude od velike pomoći ukoliko beba zna kako da prihvati dojku ustima. Ona će pomoći tako što će podstaći bebu da još više doji jer će beba svo vreme dobijati mleko (Vaše izmuženo ili adaptirano), a u isto vreme će vršiti odličnu stimulaciju Vačeg tela da proizvodi više mleka.

Ukoliko ipak više volite da nastavite da hranite bebu flašicom i to je uredu, nije kraj sveta. Nekim majkama je flašica ipak nezaobilazno sredstvo i jednostavnije za upotrebu od svega gore predloženog.

Zaključak: prelazak na dojku je moguć, nudite bebi dojku kao što je gore navedeno da bi povećali količinu mleka i da bi bebu navikli na to da u dojkama ima mleka ako se potrudi. Vremenom će se količina mleka koju proizvodite povećati a količina mleka koju dodajete bebi smanjiti. Važno je da prelazak na Vaše mleko i dojenje ne bude prisilan i težak ni za Vas ni za bebu.

Banka humanog mleka u Srbiji

Da li ste nekada razmisljali o mogucnosti da svoje mleko koje izmuzete i prosipate, jer ga imate viska, mozda date nekoj bebi kojoj je neophodno? Ja znam da ja jesam. Cak sto vise u vreme dok sam boravila u porodilistu izmuzeno mleko se skupljalo i koristilo za hranjenje beba u toku noci. Vremenom se i to promenilo pa kada sam se treci put porodila toga vise nije bilo.

Ukoliko niste znali tako nesto je od skoro moguce i u Srbiji.

Kako se uopste moze donirati humano mleko?

Na Institutu za neonatologiju u Beogradu, gde se zbrinjavaju prevremeno rođene i bebe sa zdravstvenim problemima, prikuplja se humano mleko za novoređenčad čije majke nisu u mogućnosti da doje. Na taj način malim pacijentima pruža se najzdravija i najprirodnija ishrana.

Davaoci humanog mleka za sada su uglavnom majke, čije bebe borave u ovoj ustanovi, ili one koje su nakon otpuštanja dece nastavile da doniraju svoje mleko. Ovako prikupljene količine, ipak su daleko manje od potreba, te je neophodno da se u ovaj vid humane i plemenite aktivnosti uključe sve majke koje su zdrave i imaju višak mleka.

Ukoliko želite i možete da donirate svoje mleko obratite se Odeljenju za majke dojilje Instituta za neonatologiju u Beogradu na broj telefona 011 36 30 127 gde ćete dobiti sve neophodne informacije.

Zahvaljujući projektu „Podrška razvoju prve banke humanog mleka u Srbiji“ koji su pokrenuli Rosa i Institut za neonatologiju, ova ustanova uskoro će dobiti dostavno vozilo, kojim će se prikupljati mleko od majki dojilja, te roditelji više neće morati sami da ga donose u Institut. Medicinski radnici odlaziće do svake majke, ponaosob, pokazaće joj kako da održava higijenu ruku i dojki i daće joj pumpicu i specijalne bočice za odlaganje mleka. U dogovoru sa majkom, medicinski radnici će je redovno posećivati i prikupljati mleko koje je namenjeno najugroženijoj populaciji novorođenčadi koja se leči na Institutu.

Ko moze da donira svoje mleko?

Doniranje mleka bebama čije majke nisu u mogućnosti da doje, jedan je od najplemenitijih i najhumanijih gestova. Sve majke koje imaju više mleka nego što je potrebno njihovoj deci mogu da postanu dobrovoljni davaoci s tim što je neophodno da budu zdrave i da ne koriste redovno lekove niti biljna lekovita sredstva.

Sve potrebne analize i provere sprovode se na Institutu za neonatologiju. Majke koje se odluče na ovaj humani akt i žele da svoje mleko poklone prevremeno rođenim i bolesnim bebama, pre početka donacije moraju da budu testirane, a ponovna procedura testiranja vrši se na svaka tri meseca tokom donacije.

Naravno postoje slučajevi u kojima nije dozvoljeno doniranje mleka, i to kod majki koje imaju pozitivne testove krvi za HIV, hepatitis B ili C i sifilis, koje puše ili uzimaju psihoaktivne supstance, koje su bile primaoci organa ili transfuzije tokom poslednjih 12 meseci i koje piju dve ili više čaša alkohola dnevno.

Da bi se dodatno obezbedila ispravnost mleka, svi uzorci doniranog mleka prolaze bakteriološko ispitivanje i tek nakon što se utvrdi ispravnost, mleko se daje bebama.

Ako ste upravo Vi majka koja ima višak mleka, pozivamo Vas da se javite Institutu za neonatologiju i pomognete prevremeno rođenim dečacima i devojčicama da dobiju najbolju i najzdraviju ishranu – majčino mleko.

Vise na ovu temu procitajte na: www.bankamleka.rs ili jednostavno posecujte moj blog a ja cu vam na vreme prenositi sve info na ovu temu.

Nigde nikog na blogu...

Hahahahaha...

Vec par dana se cudim sta je sa blogom o dojenju... Nigde nikoga... a onda kao u crtanim filmovima... pali se sijalica iznad glave... Da! Promenila sam izgled bloga a zaboravila da ubacim tracking code! Eto tako mala sitnica a ja sam mislila da se nesto desilo i da fanovi ne vide moj sajt... :))) Srecom samo jedna mala sitnica koju sam upravo ispravila.

Dobrodosli :)))

Mmmmm Blogger :)

Blogger me opet iznenadjuje i to veoma pozitivno. Olaksavaju do maksimuma da nam blogovi izgledaju lepo i interesantno. Hvala Blogger-u.
Mnogo mi je zao sto nisam vise pisala i poslvetila svoje vreme ovde. Moracu to da promenim :)

Tu saaaam

Iako ne ostavljam postove vec duze vreme ja sam jos uvek tu :) Slobodno saljite pitanja na mail a ja cu se potruditi da vam sto pre i sto kvalitetnije odgovorim. Dojenje je puno izazova koji mogu da se prevazidju. :)

Forum, forum, forum...

Posetite moj forum ukoliko zelite da se druzite, postavite pitanje ili pomognete svojim iskustvom drugima.
www.forum.superbeba.com

h1n1 cinjenice

Cinjenice koje bi svi trebali da znamo.

Skinuto sa sajta svetske zdravstvene organizacije:

Sta ja mogu da uradim?

Updated 11 June 2009
Sta je sa koriscenjem maske? Sta WHO preporucuje?

Ako nisi bolestan nema potrebe da nosis masku.
Ukoliko si u kontaktu sa obolelom osobom (brines o njoj), mozes da nosis masku za vreme dok si u bliskom kontaktu sa bolesom osobom i bacite je posle kontakta. Takodje operite detaljno ruke posle kontakta.

Kada i kako se koristi maska?

Ukoliko ste bolesni a morate da putujete ili da budete u blizini drugih osoba, prekrite usta i nos maskom.

Najvaznije je da se maska koristi pravilno u svim situacijama. Nepravilna upotreba maske moze da dovede do sirenja infekcije.

Kako da znam da sam oboleo od gripa tipa A(H1N1)?

Bez adekvatne medicinske pomoci je jako tesko razlikovati sezonski grip od gripa tipa A(H1N1). Tipicni simptomi na koje treba obratiti paznju su slicni simptomima sezonskog gripa a to su: temperatura, kasalj, glavobolja, malaksalost, nadrazeno grlo i curenje nosa. Potvrdu o zarazenosti virusom gripa tipa A (h1n1) moze da vam da iskljucivo medicinsko osoblje.

Sta da radim ukoliko sumnjam da sam se razboleo?

Ukoliko se ne osecate dobro. imate visoku temperaturu, kasljete i boli vas grlo:

* ostanite kuci i nemojte da idete na posao, u skolu ili uopste u guzvu;
* odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti;
* pokrijte usta i nos kada kasljete i kijate, a ukoliko koristite maramice pazite na koji nacin ih odlazete. Operite ruke odmah posle toga sa sapunom i vodom ili ih ocistite vlaznim maramicama na bazi alkohola;
* ukoliko nemate maramicu pri kijanju i kasljanju pokrite usta unutrasnjom stranom svog lakta;
* kada ste u blizini drugih koristite masku koja ce vam pomoci da ne sirite viruse ali se potrudite da je koristite pravilno;
* obavestite porodicu i prijatelje o vasem stanju i pokusajte da izbegnete kontakte sa drugim osobama;
* ukoliko je moguce kontaktirajte zdravstvenog radnika pre nego sto se uputite kod lekara da bi ustanovili da li je potrebno da dolazite na pregled ili ne.

Da li da koristim terapiju protiv virusa sada za svaki slucaj ako se razbolim?

Ne. Antivirusna terapija (oseltamivir ili zanamivir) se uzima samo ako vam to kaze vas lekar. Ne bi trebalo da kupujete i uzimate antivirusne lekove da bi sprecili pojavu ili se lecili protiv novog gripa na svoju ruku, bez recepta. Nemojte da nabavljate antivirusnu terapiju preko interneta.

Warning on purchase of antivirals without a prescription [pdf 35kb]

Sta je sa dojenjem? Da li da prestanem sa podojima ako sam bolesna?

Ne, osim ako vam to lekar ne kaze. Istrazivanja ostalih tipova gripa ukazuju da dojenje ima efekat zastite za bebu - ono prenosi bebi mamine celije koje se brane protiv infekcije i snizava rizik po bebino zdravlje. Dojenje pruza najbolju hranu za bebu i povecava faktore koji uticu na bebinu odbranu od bolesti.

Kada je potrebno da se potrazi medicinska pomoc?

Osoba koja ima problema sa plitkim disanjem, koje imaju problem sa disanjem uopste ili ako temperatura traje duze od tri dana. Roditelji malog deteta koje ima problema sa ubrzanim ili teskim disanjem, upornom temperaturom ili gubljenjem svesti treba odmah da se jave lekaru.

Kucna nega - odmarajte se, pijte dosta tecnosti, koristite lekove za bolove - ovo je dovoljno za oporavaku najvecem broju slucajeva. (Za decu i mladje osobe se preporucuje da uzimaju analgetike koji nisu na bazi aspirina zbog rizika od pojave Raye sindroma. )

Da li da idem na posao ako imam grip i osecam se dobro?

Ne. Bez obzira koji tip gripa imate (sezonski ili grip tipa A (h1n1)) potrebno je da ostanete kuci svo vreme dok imate simptome. Ovo je predostroznost kojom stitite svoje kolege i sve ostale iz vase okoline.

Mogu li da putujem?

Ukoliko se ne osecate dobro ili imate simptome gripa ne bi trebalo da putujete. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu potrazite savet lekara.