Slabo napredovanje bebe

Nakon mesec dana odete na prvi pregled i merenje tezine kod pedijatra i ustanovi se da je beba premalo dobila na težini.

Taj stres i osjećaj krivice čak i kod majki koje su ipak odlučile dojiti može dovesti do smanjenja mleka. Mnoge majke se u ovom trenutku, nažalost na preporuku lekara, odlučuju za formulu kao izlaz iz te situacije.

Istrazivanje uradjeno u Italiji 2001. na 686 donesene djece (Manganaro) pokazuje da je 7,7% od svih isključivo dojenih beba izgubilo 10% ili više od svoje porođajne težine. Od toga je kod 74% djece uzrok tome bila loša tehnika dojenja. U 26% slučajeva uzrok je bila zakasnela produkcija mleka. Preporuka izvedena na osnovu ove studije bila je da se deci proverava težina peti dan od rođenja kako bi se spriječila dehidracija i ostali zdravstveni problemi.

Većina dece vrati porođajnu težinu 10 dana do dve nedelje nakon rođenja. Dobijanje na težini treba uvek meriti od najmanje težine nakon porodjaja. Što više dete izgubi, duže će mu trebati da vrati porođajnu težinu. U slučaju da dete u periodu 10-14 dana od rođenja nije vratilo svoju porođajnu težinu, treba obratiti pažnju na detetovu i majčinu tehniku i semu dojenja. Možda je potrebno dete dojiti češće, duže ili ga stimulisati da doji kvalitetnije. Nemojte dugo čekati da počnete rešavati ovaj problem. Što duže čekate, teže ćete stvar ispraviti.

Šta je prosek?

Prosečno dobivanje na težini u prva 3-4 mjeseca je 170 g nedeljno, a smatra se prihvatljivim i 113-142 g nedeljno. Uvek računajte dobivanje na težini od najmanje težine nakon porodjaja. Dobijanje u dužini prva 3-4 meseca je 2,5 cm mesečno, a glava naraste u obimu 1,27 cm mesečno u prvih 6 meseci. Jako brz i velik rast dojenčeta u prvim mesecima obično uspori u toku 4. meseca.

Šta je razlog slabog dobijanja na težini?

Najčešće – nedovoljan broj podoja ili nedovoljno dugi podoji!
Dojenje nije nešto što se radi prema opisima iz knjige i onda si siguran da radiš kako treba. To je intimna veza s dinamikom koja se razlikuje između mama i beba. Međutim, postoji jedno pravilo – što češće dete doji, više se mleka stvara! Još je važno i to da dete ima ispravan položaj na grudima. Česti podoji neće dati detetu više mleka, ako dete ne sisa kako treba.

Izostanak napredovanja i slabo napredovanje

Ovo su dva slučaja kada bi dete trebalo biti pod lekarskom kontrolom kako bi se mogli isključiti potencijalni zdravstveni problemi. Iako je to retko slučaj, mogućnost da je dete bolesno ipak postoji. Osobito kod dece mlađe od mesec dana. Ako lekar kaže da je dete dobro, osim što slabo dobija na težini, to je dobar znak, možete početi tražiti druge uzroke detetovog nenapredovanja.

Jako je važno što pre dijagnostikovati izostanak napredovanja ili slabo napredovanje. Ali kako ih razlikovati? Prema sledećim karakteristikama:

Slabo napredovanje
- česti podoji
- aktivno sisanje i gutanje
- majka osjeća redovno refleks otpuštanja mleka
- svetla mokraća, 6 ili više mokrih pelena dnevno
- zrnaste, mekane stolice, normalne frekvencije
- dete je budno i aktivno
- dete se normalno razvija
- dobar tonus mišića i elasticnost kože
- dete redovno dobija na težini, iako manje od proseka

Izostanak napredovanja kod deteta mlađeg od mesec dana
- gubi na težini nakon prve nedelje života
- ne uspeva vratiti porođajnu težinu nakon dve nedelje
- izgubilo je više od 10% porođajne težine
- dobilo je malo ili ništa na dužini ili u obimu glave
- dehidracija (upala fontanela, sivilo, letargija, nedovoljan broj stolica, tamna
mokraća...)
- odbija jesti od rođenja

Izostanak napredovanja kod deteta starijeg od mesec dana
- dobijanje na dužini i obimu glave se smanjilo (palo na nižu vrednost)
- dete je palo dve standardne linije niže
- dehidracija
- ne razvija se kako treba
- retki i nekvalitetni podoji
- majka ne oseća dovoljan broj refleksa otpuštanja mleka
- neredovan ili neznačajan dobitak na težini

Šta uraditi?

Ako ste bili kod lekara i dete vam je zdravo, ali slabo dobija na težini, možete početi raditi na tome da popravite tehniku ili semu dojenja. Neke majke misle da je dojenje stavljanje djeteta na dojku i onda sve ide samo od sebe. Međutim, dojenje je nešto što i majka, a i njeno dete trebaju naučiti. Većina novorođenčadi doji 8-12 puta u toku 24 sata. Nekim majkama je rečeno da ne doje češće od svaka tri-četiri sata. Nekima je savjetovano da doje 20 minuta i da onda skinu dete s dojke.

1. Ako Vam dete slabo dobija na težini, prvo što trebate uraditi je povećati broj podoja. Nemojte ograničavati dužinu trajanja podoja i uvek pazite da dete isprazni prvu dojku pre nego mu ponudite drugu. Tako će doći do masnog i kaloričnog mleka. Pazite i na položaj deteta na dojci, sedite udobno, držite čašu vode uvek u blizini. Imate li bolne i ranjive bradavice? To je često pokazatelj neispravnog položaja na dojci. Čujete li da dete guta? Koliko dugo dete kvalitetno sise na dojci?

2. Koristite li šeširiće? I kod njih treba paziti na ispravan položaj pri dojenju, jer se jedino tako uspostavi dovoljan protok mleka. Proverite koristite li šeširiće odgovarajuće veličine. Ako koristite šeširiće, trebali bi se izmlazati nakon podoja kako bi osigurali dovoljnu proizvodnju mleka i trebali bi redovno kontrolisati detetovu težinu kako bi bili sigurni da dete dobija dovoljno mleka kroz njih.

3. Koristite li cuclu varalicu? Redovno korištenje varalice smanjuje vreme koje dete provede na dojci i može doprineti slabom dobijanju na težini.

4. Dajete li detetu išta drugo osim Vašeg mleka? Čaj i voda imaju manju kaloričnu vrednost nego vaše mleko i ne smeju se davati detetu ispod 6 meseci života.

5. Zaspi li dete često dojeći? Spava li dete puno? Trebali bi ga buditi svakih sat i po do dva po danu i svaka tri sata po noći i dojiti ga. Ako dijete redovno zaspi pri hranjenju, mogu vam pomoći kompresije grudi.

Pokazatelji da dete ne doji dovoljno u ranim mesecima:

- dete doji manje od 8 puta dnevno
- ne budi se za noćne podoje

Pokazatelji da dijete ima problema sa sisanjem:
- česti i dugi podoji, ali dete ne dobija na težini
- mama ima ranice na bradavicama i mastitise

6. Pušite li? Pijete li alkohol? Duvan i alkohol utiču na produkciju mleka i na refleks otpuštanja mleka.

Po izvoru The Breastfeeding Answer Book